Satsang u Beogradu, 26. Maj, 2012
P: Kako da se pomirimo sa životnim očekivanjima drugih prema nama i očekivanjima koja imamo od nas samih? Jer često se dešava da kada ispunimo očekivanja druge osobe mi sami smo nesrećni, a ako ispunimo svoja sopstvena očekivanja onda su drugi nesrećni. Kako u svemu tome naći balans?
O: Postoje dve osnovne greške koje radimo svaki dan. Mi imamo put sudbine od rođenja do smrti, izabrali smo ceo prolazak i doneli smo dovoljno goriva da završimo putovanje. Ovo putovanje je naše predodređeno putovanje zbog kojeg smo uzeli telo. Gde se danas nalazite, šta doživljavate, vreme, mesto, ljudi, situacije, sve je ovo predodređeno. Postoji paralela sudbini koja je karmička sudbina, koja se naziva prarabdha karma, karma koja je izazvala rođenje i koju nazivamo sudbina. Čak i ako vas mrav ujede ili vas neko izgrdi ili vam da cvet, sve je to put sudbine. U apsolutnom smislu, to su sve iskustva.
DARMA
Onda je tu darma, naša dužnost koja protiče paralelno sa karmom. Ali na putu sudbine nemate puno slobodne volje. Na putu sudbine vaši izbori ili slobodna volja su donekle ograničeni. U datom mestu, u dato vreme, u datom okruženju možete podići samo ovu ili onu ruku. Ali prva primarna darma je vaša porodica. Darma prema vašim roditeljima, darma prema vašoj deci, darma prema vašoj braći i sestrama, gde u svemu tome postoji element dužnosti koji možete odabrati da uradite ili da ignorišete. Ako izaberete da ignorišete, može se desiti da ostavite za sobom neke dugove. Tako da je bolje da vodite računa o roditeljima i deci onako kako možete, ne u skladu sa njihovim očekivanjima, već u skladu sa vašim mogućnostima. To je jedina stvar koja se očekuje od vas. To je primarna darma.
Sledeća je sekundarna darma. Ona protiče paralelno sa sudbinom. To je darma prema društvu. Darma prema društvu je otplata duga prema Zemlji, jer Zemlju koristite. Oslobođenje je nemoguće dok ne očistite dugove prema Zemlji. Isto kao kad uzmete sobu u hotelu, ako je ne platite, uhvatiće vas. Vodite računa o deci majke Zemlje, a to su okruženje, ptice, životinje, siromašni ljudi, učinite sve što možete. Čak i ako po hladnom danu kupite topao čaj siromašnom čoveku, to je dobro, to je darma. Neka je to jedina stvar koju možete da priuštite, niko ne kaže da treba da potrošite milione. Ili, ako neko plače, utešite ga. Umesto „Šta mogu da vam dam?“ pitajte „Kako mogu da vam pomognem?“ Vaš put sudbine nema kontrolu. Idete dalje, dolaze vam situacije, ljudi,… Sviđalo se to vama ili ne, to se dešava. Ali vodite računa o vašim roditeljima, deci, braći, sestrama, to će ispuniti vaš dug, što znači da će okončati vašu trenutnu zavisnost. Isto tako, učinite sve što možete za spoljašnji svet. Ne samo tako što ćete da trošite novac, već iskazivanjem dobrote, to je osećanje koje vas čini jačim.
Ženstvenost je zapravo majčinstvo
Postoji jedna osnovna životna činjenica. Mi smo veoma orijentisani ka odnosima, posebno ljudska bića. Muškarci i žene su različita bića. Ako to razumemo i uđemo u vezu, to je ispunjavajuće. Ali jedna osnovna stvar je ta da nijedan muškarac ne može učiniti ženu kompletnom ili ispunjenom. Dete može. To je životna istina. Žena postaje kompletna kroz decu. Ne nužno kroz svoju decu, nego tako što će biti majka prirodi ili spoljašnjem svetu. Život postaje kompletan kada se žena ponaša kao majka. Ženstvenost je u stvari majčinstvo. To je toliko moćno. To je toliko sveobuhvatno, ali nažalost svet to ne prepoznaje. Zato ima toliko tuge i nevolja. Kada žena počne da ispoljava kompletnost, ne sebično, kao obezbedite sve mom sinu, nije u tome poenta. Ispoljavanjem majčinstva u svoj njegovoj potpunosti, svet postaje bolje mesto. Mir će svuda preovladati. A to će biti oslobađajuće za celo čovečanstvo. Promislite o tome i razumećete o čemu govorim. Ponekad se žene tretiraju kao seksualni objekti ili su potisnute zbog nesigurnosti muškaraca, ali u stvari ženstvenost je jednaka majčinstvu. Dok se taj aspekt majčinstva ne izrodi, društvo neće biti u balansu. Muškarac je uvek dete, veoma zahtevno dete,nikad ne odraste 🙂
P: Da li postoje gurui među ženama?
O: Da, ali se žene po prirodi ne ističu kao muškarci. Kad sam bio u Rišikešu, na 4000 m nadmorske visine, upoznao sam ženu, velikog gurua. Bila je u tišini, nije pričala. Nije se ni susretala sa ljudima. Bila je u izolaciji. Sedela je u pećini i nisam je skroz mogao videti jer je tamo bio mrak. Kada sam je ugledao, blagosiljala me je, dala mi neke slatkiše i to je bilo to. Govorim da onoliko koliko ima muških gurua, toliko isto ima i ženskih. Ali su one po prirodi introvertne. Nije lako funkcionisati u ovom svetu ako se nalazite u višoj ravni jer je svet grub, a vi ste suptilni. Svet može jedino razumeti aktivnost. Kada birate tišinu ili nerad, nerad zato što ne morate da radite, ne zato što ste lenji, to ljudima ne možete čak ni da izgovorite, jer je za njih nerad jednak lenčarenju. Stanje u kome nema karme ili akcije društvo ne razume. Dakle, one su veoma moćne žene. U stvari, one pomažu svetu, mnogo isceljuju, ali nemaju dodira sa spoljnim svetom. Slično ovome, Navanath sadhus sedi na Himalajima, tamo ima veliki broja sadhus-a, ne samo Navanath sadhus, i znate li koja je njihova mantra? “Neka ceo svet bude spašen osim nas.” To mantraju. Oni su potpuno odvojeni od čovečanstva i postoje kao sveće dajući svetlost svetu. Koje god moći da su postigli kroz duhovnu praksu, daju ih svetu. Isto ka sveća. Takvi sveci postoje i teško je doći do njih, ali ako to uspete, oni se pobrinu za vas. Tako da ono što vidimo oko nas u našem svetu, “gurue” u našem neposrednom okruženju koji su vidljivi, oni nekad čak nisu ni prosvetljeni, samo sebe nazivaju prosvetljenima. Neki ljudi imaju određene moći materijalizacije ili nešto slično kako bi moglida privuku pažnju. Neki od njih imaju moć da vide… more odnosno sve elementarne stvari. U suštini, kada postanete direktor, dobijate sve privilegije koje uz to idu. Isto tako, kako evoluirate ka višim nivoima dobijate sve duhovne moći (siddhis), dopalo se to vama ili ne.
Imao sam takvo iskustvo u ranim 2000. Kada sam pogledao u osobu, automatski sam video prošle i buduće živote. To je bilo veoma teško u to vreme. Kada sam imao drugi susret sa Babađijem, rekao mi je da bi to mogla biti zamka ovog života. Ako deca plaču, damo im slatkiše. To će ih ponekad umiriti. Isto tako, siddhi nas mogu pokoriti. Poigravamo se sa siddhi-ma neko vreme, a onda izgubimo putanju svog razvoja, našeg suštinskog puta. To se dešava. Postoje razni siddhis koji se sami od sebe dešavaju. Patandžali kaže: “Ignorišite ih. Nastavite dalje.” Tako treba da radimo. Kad god postignemo nešto, ono što je sigurno, sviđalo se to nama ili ne, doći će i moći. Ignorišite ih, nastavite dalje. Ne zaustavljajte se dok ne dostignete Boga.
PRIČA
“Ostavi je”
Postoji jedan veliki majstor Akalkot Maharadž, koji je živeo u 1800-tim. Jedan svetac koji je takođe bio moćan došao je da ga poseti. Čim ga je ugledao, Akalkot je rekao: “Još uvek nisi ostavio onu ženu?” Svetac je rekao: “Guru, treba mi tvoja dozvola.” On je rekao: “Ostavi je.” Znate li šta je ta žena bila? Jedna moć kreacije. Mi možemo kreirati stvari. On je konstantno prikazivao takvu moć svakome. Akalokt Maharadž je rekao: “Još uvek si zaglavljen sa nečim veoma malim, što ti oduzima mnogo vremena.” To je otpustio i evluirao dalje do sledećeg nivoa. Takvi majstori zaista nemaju nikakve veze sa svetom. Ali ako odemo kod njih skroz prazni i potpuno slobodno, oni nam daju tačno ono što nam je potrebno. Inače, nailazimo na ljude obučene u šafran, itd., samo da bi zadovoljili svoj stomak. Zato kažem da imate oči da vidite istinu. Time sebi činite veliku uslugu. U suprotnom, protraćićete život jureći lažnjake.
P: Kako da se duboko povežemo sa vama?
O: Prolaz ka svesti su oči. Ako se koncentrišete na oči neko vreme, osetićete kako se vibracija menja u vašoj kičmi i trećem oku. Jedini kriterijumi su čistota i vera.
OSLOBOĐENJE
Naš ceo put govori o OSLOBOĐENJU, oslobođenju od svega što vas vezuje, uključujući i život jer vas život vezuje za događaje. Vezujući faktor su emocije vezane za događaje. Naš napor je da se polako, polako, polako odvojite od svega što vezuje, i da dođete direktno na put potpunog oslobođenja.
Svako ima potencijal da postane majstor. Koncept majstora je veoma jednostavan. Gunatitamanam, što znači izvan tri stanja postojanja. Jedno je satva guna, što je u osnovi od prirode višeg nivoa, veoma je mala i teško je ostati tamo. Potom dolazi radža guna. Radža znači akcija. Ona takođe funkcioniše na emocijama, ali je i akcija važna. A najdominantnija guna je tamas guna. Tamas je inercija koja vas vezuje, koja vas kontroliše, koja vam daje sve negativnosti. Mi smo mešavina sve tri, jedino zavisi koja je dominantna. Gunatitamanam, predstavlja osobu koja postoji izvan guna, što znači izvan sva tri nivoa konstitucije, to je oslobođena osoba. Chit Ananda Rupam znači da kad postojite izvan svih guna, nema oscilacija između sreće i tuge. Bićete u trajnom stanju sreće. To je majstorstvo. Što znači da um ne kontroliše, čula ne kontrolišu um, boravite iznad svoje konstitucije, i savladali ste je. Na ovaj način možete razumeti ko smo. Pre svega, mi ne razumemo ko smo, gde smo, koja guna je najdominantnija kod nas. Ako stalno odlažete stvari, ako ste pospani, lenji, ljubomorni, ako su to karakteristike koje prikazujete svetu, to znači da je tamas na veoma visokom nivou kod vas. Ako ste uvek u akciji, sve vreme nešto radite, ali ne nešto stvarno pametno, već samo radite jer volite akciju, to je više priroda radžasa. A ako osoba koristi više intelekt nego emocije, i obično funkcioniše iz stanja dubokog balansa, tada je satvik najviše dominantan. Dakle, moramo razumeti sebe i odatle moramo početi naše putovanje. Pre svega moramo znati gde smo, jer tek tada možemo početi sa napretkom.
Dakle, osnovno kod oslobođenja je da prvo razumemo sebe. Sledeće je neopiranje. Ne opirite se vašoj datoj konstituciji, ili vašem datom karakteru. Prihvatite sebe. Treće je da sve vreme svedočimo, da ne dozvolimo da budemo uvučeni u situacije. Zato uvek kažem, obratite pažnju na svoju kičmu. Jer su čula orijentisana ka napred, u 120 stepeni. Prosečno ljudsko biće funkcioniše samo u 120 stepeni, samo u prostoru dokle se može okrenuti lice. 240 stepeni nedostaje u svakodnevnom životu. Ovo je naša prva nesavršenost. Jednom kad se usredsredimo na kičmu, počinjemo da funkcionišemo u većem krugu, imamo oči oko glave. Tada smo potpuno centrirani. Kad smo centrirani, nalazimo se u savršenom balansu. Kada funkcionišemo u tom krugu, imamo potpunu kontrolu nad svakim pokretom, svakom mišlju i svakom rečju. Inače nas čula, kao što su oči, nos, uši, jezik, vuku ka različitim stvarima, um to prati, a mi nemamo nikakvu kontrolu nad tim. To je kao konji koji vuku dvokolice svaki na svoj način. Ne možemo da kontrolišemo konje. Ako pet konja ide u različitim pravcima, šta se dešava sa dvokolicom? Naš život je manje više takav. Mi mislimo da kontrolišemo, ali nemamo nešto mnogo kontrole. Onda idemo kod doktora, a doktor kaže: “Probajte ovaj lek”, jer ni on sam ne zna. Još jednom, šta nas dovodi kod doktora? Naša čula. A kako nas čula mogu dovesti do doktora? Kroz poređenja, tj. tuđa mišljenja, ili kroz ono što bismo voleli da vidimo ili čujemo, obično ne zasnovano na vrlinama. Jer da bismo znali vrline neke osobe, moramo osobu poznavati u potpunih 360 stepeni – u budnom stanju, stanju sanjanja i stanju dubokog sna, što znači u tri stanja svakodnevnog života. Ovo nije lako, jer ako moramo da vidimo kroz to, moramo da funkcionišemo iz trećeg oka. Kroz osnovna čula to ne možemo shvatiti, ne možemo razumeti osobu toliko duboko. Kada počnete da funkcionišete sa višeg nivoa svesti ili kroz treće oko, sve postaje potpuno jasno. Onaj ko je rastopio um u dušu je majstor. Kada kroz sve vidite, onda sve znate, ne postoje tajne u životu. Ne postoji mesto koje je mračno.
P: Ako dostignete stanje satve da li je moguće da ponovo padnete?
O: Da. U stvari, guna satvika je trajno stanje. Sve gune su neprestane. Da biste pobedili tamas morate da idete u radžas, da akcijom pobedite nerad. Tamas vam govori: “U redu je, možeš spavati još jedan sat, imaćeš vremena da odeš u kancelariju…” Akcija bi trebala da pobedi inerciju. Npr. ako ste danas umorni, ne šeta vam se, onda baš treba da odete u šetnju. Na ovaj način ako pobedite inerciju akcijom, ulazite u radžas. Zatim, ako ste stalno u akciji, dolazi do nivoa zasićenja. Onda ulazite u režim satve, gde je akcija zasnovana na potrebi. Nećete biti hiperaktivni. Bićete uključeni u akciju zbog nečega što je od suštinskog značaja. To je satva stanje, kada ni u čemu ne preterujete. Ceo nivo funkcionisanja je zasnovan na bezuslovnoj ljubavi, nesebičnosti, i tada težimo da ustajemo u vreme satve između 3 i 6 ujutru. Neće nam biti potreban nikakav budilnik i neka bude isključen. Automatski ćete se buditi, jer satva utiče da se probudite. Ali ponekad, kada funkcionišete u satva modu, možete upasti u lenjost, inerciju. U vezi s ovim, ispričaću vam priču.
PRIČA
Ko je zdrav? (PRIRODA SATVE)
Jednog velikog lekara su testirali bogovi. Bio je izvanredna lekar, mogao je dobro da leči lekovima. Bogovi su došli kao ptice i dok je on šetao postavile su mu pitanje: “Ko je na ovom svetu zdrav?” Ovo je bilo jednostavno pitanje, ali je bio i veliki test. Pošto je bio zaista odličan, odgovorio je: “Onaj ko ne jede ni više ni manje, onaj ko ne spava ni više ni manje, onaj ko ni u čemu ne preteruje je zdrav jon ovog sveta.” Bogovi su bili veoma srećni i dali su mu još veće moći. Tako je jednostavan i naš život.
Dakle, ovakva je i priroda satve, da ni u čemu ne preterujete. A koja je priroda majstora? On je izvan guna, on ne oscilira između prošlosti i budućnosti, niti između sreće i tuge, on je izvan dualnosti. Dualnost podrazumeva uspone i padove. Put oslobođenja Adi Šankara je iskazao u četiri strofe.
Prvo izbegavajte loše društvo. Pre nego što postanete dobri, izbegavajte loše. Šta je loše društvo? To je društvo koje vam crpi energiju, odvodi vas na pogrešna mesta i čini vas umornim i slabim. Jednom kad se potpuno oslobodite lošeg društva, sledite dobro društvo. Kada ste u dobrom društvu, onda učite da se izdvojite. Šta je dobro društvo? To je društvo koje vas uzdiže, koje vas vodi naviše. To nije ono društvo koje vas hvali, govoreći da ste najbolja osoba na svetu, već osoba koja govori istinu, osoba koja vas podiže. Dobro društvo je društvo velikih duhovnih učitelja, ljudi koji ne ogovaraju i koji pričaju samo o višim stvarima ili diskutuju o stvarima više prirode. U dobrom društvu učimo da se izdvojimo. Kada ste izdvojeni, vaše želje će se smanjiti. Kada su naše želje sasvim neznatne, um je u tišini, smiren, spokojan, nema problema. Sa smirenim i spokojnim umom, nemate želja ovog sveta, oslobađate se , postajete potpuno slobodni. Ovo je veoma jednostavno. Nije važno gde ste rođeni, šta ste naučili, koje je vaše ime, rasa, država, religija ili majstor. Sve što je važno je vaša predanost, vaša istinska zainteresovanost da se razvijate ka najvišem, vera, čistota.
P: Kada nema želja, sve postaje ravno, i tada vas skoro niko ne razume?
O: Zato što tragate za nečim spolja, nikada ne možete biti oslobođeni! Kada postanete samodovoljni, bilo da je nešto ispred vas ili ne, vi ste dobro. Kada date daljinski upravljač sreće drugim ljudima u ruke, oni stalno menjaju kanale. A ponekad će priča biti veoma tužna. Prvo je to da idite unutar sebe. Vaš primarni guru je vaša sopstvena duša, niko drugi vam ne može biti bliže. Ono što ja mogu da vam pokažem ste vi sami, to je kao ogledalo.
P: Da li akcija uključuje ovo što sam doživeo za vreme meditacije, da sam konstantno trčao, dok sam sretao ove ljude pomenute u meditaciji? Pokušao sam da ih vizualizujem i imao sam mnogo poroblema. Nisam znao kako bi to trebalo da izgelda pa sam ih izbacio iz svojih misli. Tako da sam zaista puno radio J postao iscrpljen dok sam meditirao.
O: Ovo je meditacija čišćenja, meditacija gde u stvari izražavate zahvalnost i otpuštate stvari iz vas. Ako nemate nikakvog gurua, ili slično pomenuto, molim vas nemojte dovesti nekog iz komšiluka, ha ha ha J Bilo je nekoliko žena koje su se molile bogu: “Ako ostaviš mog sina bez posla, ja ću ostaviti mog suseda bez glave.” Ha ha ha 🙂 Mi radimo stvari koje su krajnje neutralne, takav je svet. Ne želimo nikakve problem za nas i našu porodicu. Ako život teče glatko, nemojte ga komplikovati zbog duhovnosti. Bolje je živeti jednostavan život. Jednostavnost je pobožnost.
Evo jedan jednostavan način za odavanje poštovanja svim majstorima. Ukoliko nemate nekog majstora ili vodiča kojem želite da odate poštovanje, možete reći: “Odajem poštovanje svim istinskim majstorima univerzuma.” Govorim deci da ponude hranu pre jela. Kažem im: “Ponudite hranu svim svojim rođacima, samo mentalno, govoreći – Kad ja jedem, vi svi jedete.” Tako ćete se vi bolje osećate, a i hrana će postati sveta.
P: Video sam neko prigušeno svetlo za vreme meditacije. Odakle ono dolazi?
O: Sve dolazi iz naše duše. Duša je blistavost. Vaš primarni lični guru je vaša duša. Ja sam samo putokaz koji vam pokazuje put do vas samih. Kada ste na određenom nivou vibracije, vidite svoju blistavost. Npr. ako imamo sijalicu od hiljadu vati, ali prekrivenu sa mnogo tkanina, šta vidite? Prigušeno svetlo. Ali kada ja uklanjam sloj po sloj tkanine jedan za drugim, vi postajete sve blistaviji i blistaviji. Čak i ako drugi to ne vide, vi ćete vidite. Ponekad smo suviše kritični prema sebi. Ne želimo da prihvatimo da nam se neke stvari događaju. Ali drugi će reći: “Nešto je kod tebe drugačije. Izgledaš bolje, sijaš.” Koliko se to puta desilo tokom naše meditacije! Nastavite. Život je lep.
P: Juče ste pomenuli, da su mnogi od nas želeli od vas isceljenje. Kako to znate? Sad razumem da funkcionišete kroz treće oko i da svako od nas može dostići stanje majstora. Kada se vama prvi put pojavilo treće oko? Kako mi možemo porasti?
O: Većinu situacija koje doživljavamo u ovom životu smo doneli, odabrali smo da doživimo. Postoje dva glavna razloga zbog kojih uzimamo telo, da bismo doživeli i da bismo izrazili svoju konstituciju u ovom svetu. Ptica koja sedi u kavezu ne može znati kakav je osećaj biti pod otvorenim nebom. Ukoliko se ne popnete na planinu, ne možete znati kako sa vrha planine izgleda podnožje. Ono što je većina nas uradila sa svojim obrazovanjem, uslovljavanjem, vaspitanjem, situacijama, je to da smo kreirali oko sebe brojne zidove misleći da smo tako zaštićeni. Mnogi faktori su tome doprineli: naše vaspitanje, porodica, tradicija, religija, obrazovanje, poimanje politike, sve je to kreiralo čvrste zidove oko nas. Odlučili smo da bez tih stvari, zidova, život ne postoji. Neko ko je zaključan u mračnoj sobi tokom života, ne može da razume slobodu svetla kad ste vi na svetlu. Priroda isceljenja je takva da otkloni te zidove. Bolest je zarobljena unutar njih. Ne radi se ovde samo o jednom slučaju. Pokušavamo da ispunimo vakum našeg uma, jer ne volimo tu tišinu. Orijentisani smo ka zvuku i akciji. Poznajemo akciju ali ne poznajemo zakone nastajanja. Tanka je linija između prosvetljenja i prepreka zakona nastajanja. Možemo raditi brojne duhovne prakse, ili akciju koju izvršava um, disanje, intelektualna aktivnost je takođe akcija, na fizičkom, mentalnom i intelektualnom nivou mi smo u stanju akcije. Kada smo u stanju akcije, šta pokušavamo da uradimo? Pokušavamo da popunimo prazninu kako bi um konstantno bio okupiran. Možda ste videli da mnogi ljudi čeznu da budu saosećajni. Žele da kažu: “O, patiš, mnogo nam je žao…” Isto tako, mnogi ljudi ne mogu da opstanu bez aplauza. Oni žude da uvek budu uvažavani. Na taj način pokušavaju da popune prazninu. Ako im kažem: “Ostavite jake želje radi zahvalnosti, tada vas mogu uzdići.” Zar mislite da će dozvoliti? Ne, jer bi taj vakum bio noćna mora za njih. Oni ne žele da budu u tom vakumu. Isto tako, određene bolesti bivaju nesvesno zarobljene u našem sistemu, onda sva pažnja koju ljudi daju toj osobi zbog bolesti, postaje vrsta adrenalina ili uslov za egzistenciju. Takvi ljudi nam neće dozvoliti da ih iscelimo. Oni to žele da zadrže i naći će svaki izgovor da je to neizlečivo, isceljenje se neće dogoditi. Mogu se ja umešati i prekoračiti njihovu želju, ali to je protiv karme. Ako kažete da želite da zadržite svoj prtljag, neću vam ga oduzeti. Ako ga zgrabim, šta se tada dešava? Ispoljavaću nasilje, a nasilje u mislima, rečima i delima nije naša tradicija. Zbog toga određeni ljudi ne mogu biti izlečeni. Njima je bolest potrebna da bi postojali. Oni biraju da “uživaju” u bolesti. Rođaci će reći: “Molim vas, pomozite mu.” Zato što je taj čovek muka i nevolja za njih. Ali on tako ne misli.
Što se tiče trećeg oka, većina nas ide u crkvu ili hram, tamo zatvorimo oči i molimo se. Zašto zatvaramo oči kad se molimo? Zato što pokušavamo da dostignemo energiju koja je na višem nivou od nas, i podsvesno veoma dobro znamo da nam to oči ne mogu omogućiti, zato se preusmeravamo na treće oko. Daću vam jednostavnu tehniku za funkcionisanje kroz treće oko – vežbajte Meditaciju 360 stepeni. Nije lako, ali vredi. Npr. koncentrišite se na bilo koji deo vaše kičme pet minuta i automatski ćete funkcionisati kroz treće oko. Samim pomeranjem u kičmu, funkcionisanje kroz treće oko će postati vaša priroda.
Druga kratka tehnika da biste videli šta ja vidim je da postanete ja 🙂 To je moguće! Svest je dostupna. Zato kažem da nijedan avatar, nijedan veliki majstor nikada nije napustio ravan Zemlje. Isus nikada nije otišao, Buda nikad nije otišao… Oni su se samo proširili iz ograničene svesti tela, naravno imali su neograničenu svest još dok su bili u telu, ali je telo bili ograničenje, tako da su odbacili telo i došli u prošireno stanje. Ono je još uvek dostupno. Zato kažem za Božić: “Bar danas budite Isus Hrist.” Time mislim da taj dan uživate u Isusovoj svesti, da ne pijete, itd. Svest je dostupna, na vama je da li ćete joj pristupiti. Kako joj pristupate? Najbolji načine je kroz kičmu. Što više funkcionišete iz kičme, vaše opažajne sposobnosti će biti veće, šesto čulo će više raditi, osetljivost će se povećati, funkcionisaćete u 360 stepeni, a tako zasigurno možete pristupiti višoj svesti. Kad god da ste me zvali, došao sam, makar sedeo u Muskatu. Ovo znači da je moja svest svuda. Treba samo naglasiti određenu poziciju ili lokaciju u određeno vreme. Ja uvek uradim svoj posao.
Što se tiče mog iskustva, nisam bio orijentisan ka akciji. Nisam imao nikakvu posebnu praksu, automatski sam se usmeravao na kičmu od ranih devedesetih kada sam ozbiljno ovo počeo da radim. Kada su počeli susreti i druženja sa majstorima, nisam to mogao da prihvatim. Mislio sam: “Kako je ovo moguće, nikada nisam odlučio ili želeo da komuniciram sa ovim majstorom. Kako može da razgovara sa mnom?” Uvek sebe surovo osuđujemo i potcenjujemo se. Uvek mislimo da nešto nismo zaslužili. Ranije dok sam odrastao, kako sam objasnio, susretao sam se sa stanjima praznine. To je bio jedan period moje duhovne evolucije. Tada ne bih znao svoje ime, svoj identitet, i to je verovatno trajalo minimum jedan sat, a maksimalno jednu nedelju. To je veoma nezgodna situacija, posebno kada radite u kancelariji. Kada bi me neko zvao Mohane, gledao bih unaokolo. Ali ne brinite, to mi se sada ne dešava, tako je nekad bilo. Ali kroz takve testove i eksperimente moramo da prođemo, ne svi, svačiji put je drugačiji, svaka osoba ima različita iskustva, ali to su bila sva iskustva koja su mene promenila. O ovome sam pisao i na blogu o Babađiju. Ne zavisi to od vaše sadhana, vaše prakse, sve se dešava zavisno od vašeg stanja postojanja. Mislim da je glavna stvar da se potpuno ispraznite. Kada se potpuno ispraznite i povežete sa božanskim, samo božansko vas može ispuniti. Zato ljudi doživljavaju Isusa, Budu, različite gurue, jer su prazna posuda i ono što ih ispuni to postaju. U suštini, ako ima mnogo sumnje, mnogo konfuzije u umu, to postaje blokada. Ništa od ovoga ne treba da se desi. Vera treba da bude izuzetno čvrsta.
Čak i ako patite, ako prolazite kroz ogromne poteškoće, vera treba da bude konstantna i čvrsta. Prošao sam kroz strahovite nevolje, bilo mi je oduzeto sve što sam imao. Čak sam u to vreme imao i ozbiljnu alergiju kože. Koža je buknula i krv je izlazila. Bilo mi je teško čak i da se okupam, jer je celo telo gorelo. Nisam mogao da spavam. To je trajalo skoro godinu dana. Bio je to period čišćenja. U takvom period nemate ni prijatelje. Niko nije želeo da razgovara, ne zato što sam bio bolestan, već zato što nisma imao posao, pare, i imao sam ovaj problem, sve te stvari su došle zajedno. U tom periodu kada pozovete nekoga, neće vam se javiti. Zato sam govorio, kada me ljudi odvedu na ručak, na istom mestu nije bilo prijatelja. Bilo da imamo s kim da živimo u braku ili nekog ko beži od nas, treba da ostanemo stabilni. Jer su veze kratkotrajne. Danas vam se smeju, sutra vam se možda neće smejati. Mi teba da budemo isti. Naša duhovna snaga je ta da ne treba da brinemo ko će nas razumeti, to nije naš problem. Oni koji imaju oči da vide, videće. Ostali su odabrali da ne vide, pustite ih da budu zaslepljeni, ne dirajte ih. Šta obično sledimo? Ono što sija JAli sav taj sjaj nije zlato. Ovo je takođe moje iskustvo. Bio sam sa određenim guruima koji su bili lažni, ali sam zbog toga srećan jer sam video i drugu stranu. Jedan istinski guru kojeg sam zaista voleo je živeo na drvetu. Oko dvadesetoro nas je pošlo u potragu za njim. Kao što pre nego što saznate ja odgovorim, na isti način je i on znao da dolazimo, i pobegao je, ha ha ha. Svi smo sedeli ispod drveta i gledali, ali on nije bio tamo. Nekoliko nas je pošlo da ga pronađe. Ovo se dešavalo na obalama reke Gang na Himalajima. Sedeo je ispod drveta, polugo, veoma malo je pričao. Ali to je bio dokaz da je bio pravi. Njegovo prisustvo je bilo veoma moćno. Pitao je: “Potrošili ste sav taj novac da biste videli golog čoveka? Da li čujete zvuk ptica? Gde su te ptice? Da li su one izvan vas ili u vama? Ukratko, ako ste vi izvan vas, molim vas radite na tome da se proširite tako da one budu u vama. Ako su one unutar vas, već ste stigli.” Upravo ovako sam ja odgovorio na vaša pitanja. Vi ste unutar moje svesti, tako da znam svaku vašu vibraciju, i odgovor dolazi do vas. Nema potrebe da pitate J Sledeća stvar, ako je ptica pored vas, vi ste i dalje individua. Imate “Ja” svest, imate ego. On nije sve ovo objašnjavao, samo je postavio pitanje, a ostalo je moja interpretacija. Koliki broj života se ljudi vrte oko čakri, aura, kundalinija, nadia,… Kad će već jednom sve to odbaciti i dočepati se Boga? U par rečenica je sve rekao i pobegao. Više ga nikad nismo videli. Nismo više morali da ga vidimo. Naravno, imali smo susrete u drugoj ravni, ali fizički to je bilo to. Druga osoba je postavila pitanje koje ju je mučilo: “Svami, šume se seku, gradovi ulaze u šume i nema mira u svetu.” On je pogledao i pitao: “Ko seče drveće? Ko gradi gradove? Vi! I vi se žalite. Mir dolazi od vas, ne spolja. Ako ne možete biti u miru ovde, ne možete biti u miru ni u gradu, ni sedeći u šumi.” Budite u miru ovde. Jednostavan život. On nema pravo da glasa, ne plaća poreze, nema bankovni račun, ni SIM karticu, ni vebsajt, ništa. Ali je veoma mudar. Mi ne shvatamo da je svaka titula prtljag i da svaki put kad se pogledamo u ogledalo ponovo ustanovljavamo svoju ličnost na Zemlji. Vezujemo se jer smo sliku o sebi utemeljili u svoju svest i dalje nastavljamo da je izražavamo. Sve nas vezuje, stalno smo u mreži koju smo sami kreirali. Svaki imejl ima atačment koji ponekad može da bude virus, a onda vaš hard disk strada. Tada nabavite nov kompjuter 🙂
P: Kada sam doživeo neku vrstu kliničke smrti, dva meseca posle oporavka još uvek imam glavobolje, nedostatak koncentracije, ne smejem se, imam mračne misli. Kako toga da se otarasim?
O: Prvo je da se povežete sa mojim očima. Druga stvar je, budite više u vašoj kičmi i nastavite da praktikujete obrnutu piramidu. Za 21 dan ćete se smiriti. Pokušali ste da odete ali vam nije dozvoljeno. Poslati ste nazad jer smo mi trebali da se sretnemo. Uživajte u ponovnom rođenju sa optimizmom. Život se menja, jedno poglavlje se završava, drugo počinje. To je dobro. Ostavite prošlost, ne nosite je sa sobom.
P: Ima li neka knjiga koju preporučujete?
O: Ne preporučujem nikakve knjige. Ako bih i preporučio knjigu to bi bila Sai Satcharita. To nije knjiga, to je kao generator energije.
Prevod: Staša Mišić
Lektura: Jelena Fassbender
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde
