Napisala Maja Racić
Dugo sam osećala da je jedino što mi srce želi to da odem u Indiju. Naizgled pre dosta godina unazad nije postojao nikakav razlog niti bilo kakva povezanost mene i Indije. Samo sam znala da želim da odem…
Osim finansijskog pritiska oko organizovanja putovanja, sama pomisao da ću ostaviti kod kuće svoju dvogodišnju bebu Tajnu, njenu sestru Anju (15) i Andriju (14) bila je zastrašujuća.
Otvorila se mogućnost ispunjenja moje tihe unutrašnje želje… Međutim tada se pojavilo hiljadu pitanja: “Da li sam dobra mama ako odem i ostavim bebu na mesec dana? Da li sam dobar partner ako odem sama na neko putovanje iz sopstvene želje?”
Iznad svega toga prvi put sam poželela da uradim nešto samo za sebe. “Da, dobra sam mama, a biću još bolja ako sam zadovoljna sobom.” Deca su me ohrabrivala rečima: „Idi idi, uradi nešto za sebe. Uvek si nas učila da pratimo svoj put. Hvala ti za sve što si učinila za nas. Idi i ostvari svoje snove.“ Dobila sam i podršku prijatelja koji su se iskreno radovali što idem. Hvala svima…
Mohanđi – Učitelj, Guru, Čista svest, Univerzum
Mohanđi – učitelj, guru, čista svest, univerzum… Kada sam bila otvorena za nove dimenzije došao je… niotkuda… Sećam se prvog ritrita 2012. u Vrdniku i njegovog prvog pitanja: „Zbog čega si došla na ovaj ritrit? Nikad se pre nismo sreli.“ Odgovorila sam: „Samo sam pročitala imejl i osetila da treba da dođem. Nisam do sada upoznala ove ljude.” Gledajući iz današnje perspektive, to je bio poziv, jedna od mnogih „slučajnosti”. Odgovor „Ne znam“ je divna stvar. Da li uopšte treba da postoji razlog zašto smo negde?… DUŠA ZNA. Um je taj koji traži odgovor, obrazloženje, analizu, priču…
Ne znam kako se sve otvorilo i namestilo da bez ikakvog plana i kontrole dopustim sebi tako nešto. Zahvalna sam svom unutrašnjem osećaju i prepuštanju. Iako sam pokušala da napravim plan gde idem i šta radim, u kom ću gradu biti i koji hotel da rezervišem, kakva će biti temperatura, šta treba da ponesem od stvari, koliko će mi para trebati… šta još sve mogu da iskontrolišem… Odgovor od Mohanđija je uvek bio isti: „Samo dođi i ne brini.“
Ko je Mohanđi?
Čitala sam njegove blogove, slušala sam ga na satsanzima, pitala hiljadu nekakvih pitanja, a onda sam izvan svih tih priča osetila unutar sebe da prepoznajem istinu u Njemu. ON oslobađa, ON uklanja programe i uverenja, ON je ljubav. Ja verujem u sve što je Mohanđi i ON je trenutno na mom putu. Vidim svetlost. Dobijam odgovore i kada ne pitam naglas. U svakakvim svojim stanjima kada bih zatražila pomoć na različite načine dobijala bih rešenje i odgovor, da li kroz meditaciju, mantru, Kriju Svesti, povezivanjem s njegovim očima, ili čitanjem njegove knjige “Moć čistote”. Odgovor bi dolazio kroz različite kanale, ali sam prepoznavala izvor. Izvor je uvek bio isti tj. MOHANĐI. Tada još uvek nisam znala ko je i šta je Mohanđi, ali sam imala veru, osećaj zaštite i poverenja, i jedva sam čekala da krenem u Indiju…
Od prvog dana sve je bilo savršeno organizovano, ali plan nije postojao. Iako na momenat izgleda da znamo program unapred, gde ćemo ići i šta ćemo raditi, sve se konstantno menjalo… Osećaj neverovatne slobode i lakoće. Ovako zapravo izgleda „Go with the flow“ (Teci kroz život i bez opiranja ga prihvat onakvog kakav dolazi). Prosto je nemoguće iskontrolisati toliko različitih ljudi, događaja, gradova, hramova,…
Mohanđi – Kretanje sa lakoćom
Ponekad tokom putovanja, mislila sam da zastanemo i odmorimo naročito sa zemaljskim i fizičkim “poteškoćama” ali to je bilo nemoguće. Mohanđi je nastavio da se kreće iako je i on prolazio kroz fizičke neugodnosti… Sve u prirodi se stalno kreće i Mohanđi se takođe kreće u savršenom skladu. Ono što povezuje ljude oko njega je neverovatna posvećenost, ljubav, nežnost, toplina i VERA, potpuna poniznost i predaja… VERA U MOHANĐIJA – svetlost koja ih vodi na putu njihovih iskustava.
Čudo
Moj prvi doživljaj na ovom putovanju je zadovoljstvo, konstantna sreća, uzbuđenje, sloboda, otvorenost, prihvatanje, osećaj blagoslova biti u Mohanđijevoj energiji.
I onda počinje igra uma… Mohanđi i ljudi oko njega = moje ogledalo. Počinjem da slušam različita iskustva, slušam priče o različitim čudesima koja su ljudi doživeli i iskusili sa Mohanđijem… A JA? Počinjem da se upoređujem s drugima i postavljam pitanja: “Gde je moje čudo? Da li je moguće da mi je um toliko blokiran da ništa od toga ne mogu da osetim? U ozbiljnom sam problemu. Šta da radim? Kako da se otvorim da to razumem? Meditiram svaki dan, izgovaram mantru svaki dan, kad god se setim u toku dana obratim pažnju na kičmu i disanje, hranim se zdravo. Imam želju da se potpuno otvorim… I!? Ništa od toga. Šta sad da radim?! Tužna sam, ljuta, očajna, nezadovoljna,…”
I tada se dešava čudo, unutrašnji uvid i spoznaja… Da, sve to sam ja. Prihvatam sebe takvu kakva sam. Prihvatam da svako od nas ima svoje lično iskustvo sa Mohanđijem, lični ukus, sopstvenu percepciju i svoju priču. Moja priča je sve ovo do sada. Ukusi su različiti. U Indiji sa Mohanđijem probam sve i uživam u svemu, čak i u ukusima začina, gorkim, preslatkim i ljutim iskustvima. Sve mi se sviđa, uživam u svemu. Uživam u sebi i svojim čulima. U ovom telu iskušavam život u ovom momentu. Možda ne znam i ne mogu da vidim svoje prošle živote. Možda ne znam sa koje planete dolazim i da li je Mohanđi guru, avatar, vanzemaljac, običan čovek…
Ne mogu da predvidim svoju budućnoost i ne znam baš tačno šta je karma. Ali ono što je za mene čudo je sve ovo dok pišem sada. Živim ovaj magični sadašnji trenutak u Mohanđijevoj energiji, duboko u svojoj tišini, otvorenog srca dolaze mi odgovori koji me čine mirnom, srećnom, prirodnom, zadovoljnom, bez ikakvog razloga, bez i jednog spoljašnjeg uticaja. Osećam božansku iskru u sebi, znam da to seme svi unutar sebe imamo i ono jedva čeka da prevaziđe sve naše programe, uverenja, okvire, priče, ljudske drame, da prevaziđe sve filmove koje naše misli kreiraju, sva moguća i nemoguća scenarija naučne fantastike, horora, komedija, drame i akcije. Kada prihvatimo svoju prirodu sve to što mi jesmo, tada nam je jasna božanska iskra koja jeste seme u svakom od nas… Čeka da se probudimo, da do kraja spoznamo to seme i procvetamo u jednotu. Širenje.
Pogledam oko sebe i jasno vidim prirodu koja mi priča bez i jedne reči, više me ništa ne deli od nje. Mogu u potpunosti da se proširim i postanem jedno s njom. I ona je ogledalo, i ona je guru. Nema u njoj ničeg “posebnog”. Ona je izvor iz kog univerzuma nastaje naša kreacija. Uči nas kroz tišinu, pokazuje nam sve elemente i sva naša stanja bez ijedne reči. Ne vezuje nas okvirima i definicijama, dopušta svakome da doživi svoje iskustvo na sopstveni način. Kako možemo objasniti sopstvena stanja?
Do svojih odgovora najpre dolazimo kada smo u sopstvenoj tišini. Majka priroda je moj hram, po njoj hodam bosa, predajem joj se, a ona mi daje slobodu. MOHANĐI = PRIRODA = ISUS = SAI BABA = BUDA = SVEST =JEDNOTA = DUŠA.
Odjednom sam spoznala da kada doživimo potpunu prazninu unutar sebe postajemo ogledalo drugima, jer sve te priče koje se dešavaju oko nas više nam nisu važne i počinjem naglas da se smejem i plačem… Oslobađajuće… Pomislim na Mohanđija u ovom obliku i svom telu… On je ta praznina i sve što sam videla u njemu i oko njega na ovom putu su sve moje misli, projekcije, obmane, programi i uverenja. A on se baš dobro zabavlja ili mu je jako dosadno dok nas posmatra oko sebe. I tada mi je jasno da je jedina religija koju prepoznajem kod Mohanđija ljubav, saosećanje, nenasilje. Prisećam se njegovih reči: „Budi prirodna. Budi srećna.“
Treba imati veru u sve ono što zaista verujemo to i živimo. Čuda su svuda oko nas, a najveće božansko čudo smo mi, božanska kreacija. A kada kroz nju spoznamo sopstvo, tada više nismo samo forma i oblik, tada je naša duša oslobođena.
Ko je Mohanđi?
Mohanđi je sve što sam i ja.
Mohanđi je sve i ništa.
Mohanđi nema ni početak ni kraj.
Mohanđi je mir i konstantno kretanje.
Mohanđi je unutrašnja tišina i unutrašnji glas.
On je glas naše duše koji nas konstantno zove i zato tragamo i prevazilazimo sve okvire, prevazilazimo sve granice, ne odustajemo, jer svi svakako težimo da dođemo na istu destinaciju. Težimo da na putu svoje duše spoznamo ko je i šta je Mohanđi.
Stavite ruku na vaše srce i zapitajte se šta je to što vaša duša želi. Sledite svoj put, a odgovore ćete naći u sopstvenoj tišini, miru uma, izvan svih očekivanih okvira… Mohanđi je BELI PUT. Upalite svetlo u sebi i širite ga.
Englesku verziju pročitajte ovde.
