Dragi Svi,
Grubo i suptilno, dualnost koja će uvek mučiti um. Da li je put do jedinstva kroz dualnost? Mohanđi osvešćuje mnoge sa uznemirenim umovima.
Kada neko očekuje da vidi kompletno jedinstvo i raznolikost Boga u gruboj formi, ne uspeva da razume stvaranje, kreativnost, slobodnu volju i jedinstvenost unutar raznolikosti postojanja.
Nemojte da se razočarate. Ni jedna gruba forma nije jednaka Bogu, ako je Bog bez forme, boja, želja, i ako je sveprisutan. Forma ima ograničenja. Forma ima razloge. Forma ima slabosti. Forme se rastvaraju i umiru. Neka forma doduše može predstavljati višu svest, koju bismo mogli zvati Avatar. Forme predstavljaju različite nivoe svesti. Ali forme takođe predstavljaju dualnost. Dok se prisvaja i deluje kao forma, postoji udaljavanje, postoji podela, a shodno tome postoji I razočarenje takođe. Forme koje predstavljaju određene aspekte sveobuhvatnog Boga se smatraju božanstvima. Sve forme na zemlji imaju svoj sopstveni sklop koji je daleko izvan generalizacije, iako je generalizacija moguća na osnovnom nivou funkcionisanja kao što su glad, seks, san, cirkulacija krvi itd., što su osnovna glavna pravila grube egzistencije.
Kada očekujemo da vidimo kompletno jedinstvo i raznolikost BOGA u gruboj formi, ne uspevamo da razumemo stvaranje, kreativnost, slobodnu volju i jedinstvenost unutar raznolikosti postojanja. Ne uspevamo da cenimo osnovne kao ni kolektivne nivoe funkcionisanja. Postajemo osujećeni i razočarani. Jedinstvenost je osnova stvaranja. To nije industrijski proizvod. Stvaranje u širem smislu je uvek rukotvorina. Kad razumete stvaranje na ćelijskom nivou razumećete Univerzum!!!
Raščistimo jednu stvar. Ovo telo se zove Mohan ili vašim rečima “Mohanđi”. Do mog poslednjeg udisaja ovo telo će još postojati sa imenom Mohanđi. Ljudi mogu davati titule ispred ili iza imena, ali ime će ostati isto.
Ovo telo definitivno nije Rama, Krišna, Šiva, Baba ili Isus. Ovo telo, koje postoji danas, se zove Mohanđi. Svest koja funkcioniše ili radi kroz ovo telo je neopipljiva, nevidljiva i često neshvatljiva za oči javnosti. Nikada nemojte da se razočarate. Mi jedino možemo videti ono što smo sposobni da vidimo. Budite Srećni!!!!
Svi ljudi su povezani sa nečim, sa nekim. Ova povezanost je zbog njihove unutrašnje kompatibilnosti sa objektom sa kojim se povezuju. Neko može videti odraz svog objekta za povezivanje u meni. To ne znači da sam ja taj objekt. Mogle bi postojati sličnosti, karakterne sličnosti, ali se jedno nikako ne može poistovetiti s onim drugim. Budite toga svesni!!! Nijedna osoba ne može biti druga osoba. Čak i kad se duša ponovo rodi, inkarnacija ima različita imena, formu i svrhu. Ništa nije uvek isto. Vreme i mesto su različiti pa prema tome i svrha na zemlji.
Nemojte da se razočarate. Ovo telo se zove Mohanđi i postojaće tako dok ovo telo ne umre. Nemojte da budete pod mojim uticajem ili da budete povezani sa mnom – zamišljajući, misleći da je ovo telo telo nekog drugog. To će vas razočarati i i osujetiti.
Sve inkarnacije su oslikavale svoj jedinstveni karakter i sklop, baš kao što imamo i mi. Baba je Baba, Krišna je Krišna, Isus je Isus. Ovo su imena tela određenih ljudi iz prošlosti. Njihova svest je svakako jedna i njihova svest je definitivno večna, i iz tog razloga su večno dostupni. Oni su svi jedno. Vi ste jedno sa njima takođe. Zbog toga ste povezani sa njima ili njihovim određenim karakternim aspektima tako lako. Moglo bi biti mnogo njihovih sličnosti – njihov karakter, koji prepoznajete u drugima. Možda postoji kompatibilnost svesnosti od koje se čini da je ovaj onaj tamo. Ali to je obmana. Nemojte da se razočarate.
Sva tela imaju dužinu života i svrhu. Svrha je uvek u vezi sa vremenom – na zemlji. Vreme menja materiju. Ono što se na zemlji zahteva se menja. Rađaju se one inkarnacije koje mogu da ispune takve zahteve. One mogu imati osobine iz prošlosti, ali su u novom telu. Imaju novo ime i formu. Imaju novi par roditelja, jezik i misiju. Oni su novi. Nemojte da se razočarate. Ovo telo se zove Mohan i tako će ostati.
Sin može ličiti na oca, ali on nije njegov otac. Isto tako, svaka inkarnacija je jedinstvena. Naša nefleksibilnost i nerazumevanje su zbog našeg sopstvenog uslovljavanja i mentalnih slika, slika koje smo stekli i sačuvali. Jednom kad postanemo fleksibilni i promenljivi, jasnoća se spontano dešava.
7 milijardi ljudi. 7 milijardi ličnosti. 7 milijardi tipova izražavanja. Nemojte pokušavati da promenite svet spolja. Promenite svet iznutra. Ako 7 milijardi uradi isto, svet spolja će biti jedno mnogo bolje mesto. Tragedija leži u činjenici da mi sve vreme pokušavamo da promenimo svet spolja, ignorišući ili odbacujući naša uslovljavanja, strahove, fobije i predrasude. Kada smo mi uvek “protiv” nečega, nećemo uspeti da vidimo finoću i lepotu postojanja. Kada samo gledamo spolja, sve što vidimo su stanja dualnosti i nejednakosti. Jedinstvo leži iznutra. Ključ do ujedinjenog postojanja, jedinstva svih bića, je sačuvan u nama. Kada postanemo sjedinjeni sa nama samima, mi vidimo ceo svet sjedinjen sa nama. “Izlaz” leži unutar nas.
Zašto se ljudi klanjaju Guruima – onima koji su u svojoj fizičkoj formi? Da li nam je to potrebno? Za mene je to neprikladno i besmisleno.
Ovakvo pitanje obično dolazi od osobe koja je na putu znanja – Jnana Jogi. Postoje mnogi putevi koji vode ka Bogu, a Guru je svetlo koje vas vodi. Takođe, postoji mnogo tipova ljudi. Svako ima njegov ili njen sopstveni stil i pristup u odnosu na bilo koju situaciju. Zapravo govoreći, ni jedan pravi guru ili Bog ne treba bilo šta od vas, a kamoli klanjanje.
Sada, neka osoba emotivne prirode, koja peva Božije molitve – obično onu formu sa kojom se njegov um veoma lako povezuje, stapa se sa tim bićem ili objektom klanjanja. Ovakvim ljudima je potreban objekat da se klanjaju. Ljudskom umu su potrebne forme sa kojima se povezuju. Ovo je osnovno. On prepoznaje forme i povezuje se sa formama. Ljudska narav koristi sve sposobnosti, kao što su telo, um i intelekt, da bi se povezao sa odabranom formom. A kada se povezanost kroz veru poveća, individualna osobenost zauzima zadnje mesto. Osoba počinje da se stapa sa objektom klanjanja. Dešava se ne – dualnost. Kada se jedinstvo ukoreni, često potreba za bilo koju individualnu sposobnost, koju je osoba koristila za prvobitno povezivanje, takođe postaje suvišna. Sve se rastvara u jedinstvo. Ovo je prednost kod Bhakti Jogija. Obično se Bhakti Jogiji stapaju sa najvišom svešću mnogo brže nego ostali putevi kao što su znanje, sadhana (duhovne prakse) i služenje. Oni koji praktikuju druge puteve ne mogu proniknuti u mir i snagu koju oni dostižu kroz predaju.
Isto tako, uzdizanje koje daje znanje – zasnovano na dualnosti je nerazumljivo nekom Bhakti Jogiju. Iskusiti Boga koristeći stazu znanja je kao motka za skakanje. Motka se koristi samo da bi podigla čoveka iznad šipke. Posle toga, motka znanja se ispušta kada je šipka preskočena. Tada je to samo pad u krilo beskonačnosti ili Boga. Ali, ako se Jogi drži za motku i odbija da je pusti, dolazi do nezgode u igri. On ostaje sa svojom motkom i ne može dostići Boga.
Postoji izreka “Ako Bog i Guru dođu zajedno, koga prvo da pozdravim?” Odgovor automatski dolazi − “Gurua, zato što je on taj koji me je doveo i vodio do Boga”. Ovo je jedan aspekt i odgovor na vaše pitanje.
Drugi aspekt – kako je Širdi Baba rekao − “Moj Guru je zaista bio moćan. Ali me ničemu nije naučio. Dan i noć sam ga služio i pazio. Sve mi je dao.” Ovo je drugi aspekt. Postoje putevi gde nema jasnog učenja ili kursa. Samo prostim pogledom ili mahanjem ruke Baba je uzdizao ljude. Samim boravakom u energetskom polju moćnog Gurua, sledbenik ostvaruje sve. Ali, u ovakvim slučajevima, Guru bi često pokazivao prosečnost i površnost da bi testirao istrajnost i uverenje sledbenika.
Na putu kurseva i ispita, pokazana veština je kriterijum za uzdizanje. U slučaju Puta bez puta, nasuprot svemu, dubini vere i predaje, sposobnost da budete privrženi je kriterijum za više uzdizanje. Kada su ljudi pitali Muktanandu kako se toliko duhovno razvio, odgovorio je: “Nikada nisam pitao svog gurua – ZAŠTO?” Potpuna predaja i besprekorna poslušnost su bili put. Ovo je često veoma teško za Đnana Jogije, one koji su na putu znanja kojima su potrebni odgovori za svaku prostu stvar. Gurui Data tradicije, Nat tradicije ili jednostavno oni koji slede put rastvaranja neće davati takve odgovore. Oni čak poljuljaju veru svojih sledbenika kroz nenormalno i čak neprihvatljivo ponašanje da bi testirali ćud učenika. Đnana Jogiji često brukaju gurue i pobegnu, ali onda padaju dublje u ciklus rađanja i smrti i razočaranje. Bhakti Jogiji ostaju.
Sada, još jednom, kako znate Satgurua – onog pravog?
Postoje neki osnovni kriterijumi. Najvažniji je vaša sudbina. Sudbina je ta koja vas je dovela njemu. A vaša sudbina je da prepoznate da je to onaj pravi.
Drugo su određeni znakovi Gurua – da li vas on vezuje sa strahom ili vas drži nevezanog i slobodnog? Ako ste uvek nevezani, na pravom ste mestu. Na ovom putu, služenje gurua je vaš izbor, jer to je ipak vaše uzdizanje.
Treće je da on ne traži ništa od vas, ili vam vraća mnogo više nego što uzima. On menja vašu osnovnu narav, često zasnovanu na uslovljavanjima i strahovima, u onu koja je zasnovana na mirnoći i neustrašivosti.
Četvrto je da kada ste sa njim, znaćete i prepoznaćete jasnu promenu u vašem vibracijskom nivou, promenu svesti. Što ste više sa njim, promenjena svest postaje vaša takođe. Ovo su suptilni aspekti koje morate osetiti i iskusiti iznutra.
Peto je neprilagodljivost bilo kakvim navikama i usiljenostima. On se može čudno ponašati, često neprihvatljivo za društvene norme. To je zato što Guru koji je ustanovljen u najvišoj svesti deluje samo na nivou kosmičke potrebe ili svrhe, a ne na nivou individualne karme. On je samo vođen svrhom. On nema ništa sa društvenim pravilima šta se sme a šta ne sme raditi. Njegov nivo delovanja je spontanost, neuprljana mislima. Na primer: Vijasa je učinio trudnom Ambiku i Ambaliku zato što je dinastija morala da se nastavi. Takođe je učinio trudnom i služavku da bi doveo do bezuslovnog, mudrog čoveka zvanog Vidura na sud sebičnih kraljeva. Sai Baba je često grdio i šibao ljude da bi odbio zlo koje je ležalo usađeno u naravi poklonika. Ljudi koji su bili povređeni nikada nisu razumeli pravo značenje koje se krilo iza akcije. Napustili su ga i otišli. Gubitak je u suštini bio njihov. Svami Samart je imao običaj da urinira ispred ljudi, što je mnogima skretalo pažnju. Ima puno takvih primera.
Ako je Guru moćan, on će obično biti veoma prosečan ili će se često čudno ponašati. Oni grde ljude za njihovo dobro. Njima ne treba ništa ni od koga. Pravi učitelji neće mariti za svoje manire i neće se truditi da sebe učine društveno prihvatljivim. Oni koji su u potpunosti uslovljeni i vezani društvenim normama i strahovima pobeći će od njih. Oni koji ostanu, dobijaju sve što mogu da ponesu.
Dakle, obožavanje Gurua, smatrajući ga za nekoga ko predstavlja Svemoćnog Boga ili personifikaciju Boga, definitivno je put onih koji teže Bhakti stazi ili stazi posvećenosti u duhovnosti. Razumite da su svi putevi prikladni za nekoga. Ne odgovaraju svakome svi putevi. Tako da nemojte suditi sa svog aspekta. Ako to radite, samo ćete se još više razočarati. Možda nećete razumeti zadovoljstvo koje Bhakti Jogi ima kada čini nešto iz posvećenosti. Oni često nemaju dualnost. Oni postanu jedno sa objektom svog obožavanja brže nego drugi putevi.
Put znanja zadržava dualnost duže nego druge staze zato što je intelekt sposobnost koja se koristi da usvoji znanje, i intelekt je povezan sa našim ograničenim sistemom. Ovaj naš sastav koji je opipljiv i koji zovemo imenom povezan je sa formom. Intelekt udaljava i analizira. Intelekt stvara zidove. Kada znanje postane mudrost, što znači da je svaka jedinica znanja primljena i dobro usvojena, i kada se sjedini sa našim sklopom, dualnost polako počinje da se rastvara. Jedinstvo se ukorenjava.
Jednu stvar jasno razumite. Nijednom pravom Guruu ili Bogu ne treba ništa o ljudi, uključujući klanjanje njihovoj prolaznoj fizičkoj formi. Ali, za sledbenike, to je još jedna potvrda, uverenost, i to pomaže da održe svoju veru. Iz toga razloga oni to rade. Svaka vežba ima svoju vrednost samo ako se radi iz srca. Ako se radi mehanički, kao obred, nijedna radnja neće imati nikakvu vrednost.
Nadam se da sam jasno odgovorio na pitanje.
Budite blagosloveni
M
Prevela: Staša Mišić
Lektor: Ivana Miljak
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde.
