Objavljeno 11. marta 2014.
Podstaknut tada aktuelnom kontroverzom oko Devi Ame (Mata Amritanandamayi), Mohanđi daje svoje viđenje ove i drugih epizoda iz prošlosti, navodeći nas da pogledamo dublje, izvan novca, seksa i igara moći, izvan fizičkih, emotivnih i intelektualnih iluzija uma i da negujemo svesnost mudrosti, koja je u pozadini vanvremenskih duhovnih tradicija, kao što je princip Gurua.
Ovaj moćan blog iz dva dela, sa pogledom-ka-unutra, služi ne samo kao još jedan poziv za buđenje, podsećajući nas da su sva živa bića međusobno povezana i međuzavisna, već takođe baca svetlo na naše puteve oslobođenja i dostizanja jednote svesti.
Ko se boji istine?
Verujemo da nas vežbe dovode do savršenstva. Ne uvek. Vežbali smo život i življenje mnogo puta, a ipak, još uvek smo nesavršeni. Verujemo da praktikovanje sadhane (duhovne prakse) pomaže da dosegnemo Boga. Činjenje je ograničeno vremenom. Verujemo da nas čitanje i usvajanje znanja vodi do savršenstva. Intelekt je ograničen vremenom, takođe. Pamćenje ima rok trajanja. Memorija ima ograničenja. Sve što naučimo, a dolazi spolja, možda i ne postane naša realnost, kao kada pojedemo više toga nego što možemo da svarimo. Bilo šta u nama što je ograničeno vremenom, ne može nas odvesti u bezvremenost. Samo bezvremenost u nama može da sjedini našu svesnost sa bezvremenim.
Ta bezvremenost ste istinski vi. To je vaša istinska priroda. Zato, kada započnemo naše duhovno putovanje, ovakva pitanja će se pojaviti: da li sam na pravom putu? Da li sam ja to, ili da li je ovo istina? Sve što vas ograničava, uključujući hranu, odeću, seks, krov nad glavom, prostor, vreme, veze, koncepte, strahove, fobije, zemaljsku ljubav, mržnju, posesivnosti, i tako dalje, ne predstavlja vašu pravu prirodu. Bezuslovna ljubav je definitivno izraz vaše prave prirode. Bezuslovnost ste pravi vi. Uzroci su samo izrazi. Uzroci su ograničeni vremenom. Merljivo vreme je izraz ograničenja. Merljivi izrazi su ograničeni vremenom. Na taj način su međusobno povezani.
Mi živimo u svetu ekstremnih različitosti. Vodi se teška borba između istine i neistine, stvarnog i nestvarnog, iluzije i stvarnosti, dobrog i lošeg, između dobra i zla. Mi to gledamo do iznemoglosti svakog dana na televizijskim kanalima i u svojim sopstvenim umovima, kada pokušavamo da „svarimo“ skandalozne istine koje izbacuju mediji, i uglavnom ih modifikuju da bi zadovoljili svoju publiku, ili onog ko plaća njihove račune. Običan čovek je stalno zbunjen. On se stalno drži u stanju zbunjenosti. Ovo stanje je potrebno društvu, kako bi mediji imali posla.
Ono što me je navelo da napišem sve ovo, jesu sati diskusija o nedavno izdatoj knjizi o Mata Amritananda Mayi Devi, koja je izazvala priličnu buru. Nisam pročitao knjigu, niti sam dotakao kopiju iste. Ipak, pošto me dosta ljudi pita da li se slažem, ili ne slažem sa njom, odlučio sam da u vezi ovoga zauzmem vrlo jasan stav.
Ja posmatram život objektivno, bez ikakvih emocija. Kad god izvan nas postoji praznina, ona je samo odraz praznine u nama. Unutrašnja praznina i spoljašnja praznina su međusobno povezane. Tako, da bi smo promenili spoljašnju prazninu, treba da promenimo prazninu u nama. Unutrašnja snaga se uvek odražava kroz naše izražavanje u spoljnom svetu. Pošto tako stoje stvari, sagledavam istoriju čovečanstva, zabavljajući se.
Oduvek se vodila borba između ograničavajuće, kontrolišuće strane čovečanstva koja smišlja zakone i oslobođenih, neograničenih i nesebičnih govornika istine. Uvek iznova, kad god bi neko govorio istinu, bio je skandalizovan, čak razapet, da bi kasnije nastale filozofije i religije zasnovane na njihovom učenju, nakon što su besramno ubijeni. Ukratko, ni jedan pravi svetac nije bio prepoznat tokom svog vremena. Uvek je ostajalo na budućim generacijama da odaju poštovanje svecu. Mogu da navedem mnoge primere. Neki od njih su Džon Baptist, Isus, Sokrat, pa čak i naši Širdi Sai Baba, Bagavan Nitjananda. U njihovo vreme, niko od njih nije bio istinski uvažen i poštovan. Džon Baptist je završio na giljotini. Isus je razapet. Sokrat je popio otrov i ubijen je. Širdi Sai Baba je završio na sudu zbog beznačajne stvari. Kada je Radakrišna Maji zatrudnela, ljudi su optužili Babu da je on otac deteta. Bagavan Nitjananda je bio ispitivan od strane lokalne policije da otkrije izvor svojih prihoda, a na osnovu žalbi ljudi (i to baš onih koji su imali ogromnu korist od njega). Kada su službenici zapretili da će ga uhapsiti, Bade Baba (Bhagawan Nithyananda) ih je odveo do jezera i rekao da odavde dobija novac. Kada su službenici pomislili da im se podsmeva, Bagavan je skočio u jezero i izronio sa posudom punom zlatnika, rekavši da njegove finansije dolaze odatle. Tada su službenici prepoznali duhovnu veličinu Babe i otišli.
Suština je da savremenici nikada ne prepoznaju duhovni nivo bilo kog živog sveca i uvek je potrebno narednih nekoliko generacija da odaju počast svecu iz prošlosti. Generacija za generacijom, iste navike se nastavljaju. Skandalizujemo, hapsimo ili ubijamo sveca, ili bilo koga ko živi i govori pravu istinu. Postoji samo jedna apsolutna istina – da smo zaista jedno sa Bogom. Drugim rečima, Aham Bramasmi (Ja sam Brama). Oni koji ne mogu da vide izvan relativne istine, koji sebe poistovećuju sa ograničenim identitetima kao što su telo, um ili intelekt, i koji su ponosni na svoj zemaljski status, nikada se nisu složili sa bilo kojom oslobođenom osobom, koja živi van pravila koja je sačinio čovek.
Nijedna generacija nikada nije cenila živog gurua. Samo su se idealizovali mrtvi. Kada skandalizujemo nekoga ko čini dobro društvu, svetu, ljudima, pticama, ili životinjama, budite svesni da samo sledimo istu staru ponavljačku istoriju netolerancije. Tada nismo različiti od onih koji su razapeli Isusa, otrovali Sokrata ili Ošoa. Ne razlikujemo se od onih koji su palili ljude na lomačama u Evropi. Od istih onih ljudi koji su vodili inkviziciju, etnička čišćenja i sve ratove i stradanja ovoga sveta. Isti smo kao oni. Više vodimo brigu o privatnom, a naročito seksualnom životu javne ličnosti, nego o njegovoj poruci/doprinosu ovom svetu. Nikada nismo cenili doprinos velikih ljudi dok su bili živi, pa ipak smo slavili i idealizovali političare koji su varali, krali i kitili se tuđim perjem (novcem i talentom). Ulice nose imena političara koji su verovatno proneverili novac i manipulisali ljudima. Ni jednom svecu nije ukazana ovakva čast, čak ni u njihovom rodnom gradu. Adi Šankara od lokalne zajednice nije dobio podršku da kremira svoju majku. Danas ga poštujemo kao majstora (sveca) ere. Veliki svetac Đnanešvar i njegova braća i sestra su bili izgladnjivani u tadašnjem društvu. Od njegovih roditelja je zatraženo da izvrše samoubistvo, kao pokajanje što su prigrlili svetovno. Svi veliki učitelji su trpeli duboko poniženje od strane svog društva. Pogledajte u prošlost, videćete i sami. Nemamo čime da se ponosimo. Ako možemo da korigujemo seb e sada – u redu i dobro. Inače, istorija će se ponavljati. Ona se ponavlja uvek iznova.
Ubistvo ličnosti je obično nusproizvod ljubomore. Ljubomora je prisutna i u duhovnim krugovima. Fenomen vođstva jednog čoveka i borba za moć koja je s tim povezana, dešavaju se u svim aspektima društva. Duhovni svet, uprkos izolovanosti i životnom stilu okrenutosti-ka-sebi, nije otporan na razne vrste ega u okviru postojanja. Umesto ujedinjenja, mnogi takozvani duhovni gurui su revnosni u postavljanju zidova i u podeli ljudi u grupe. Svi duhovni učitelji su važni zato što služe nekome u zajednici. Ne možemo nikoga potcenjivati, niti postavljati pitanje o njegovom značaju. Ali, kakav primer oni mogu da daju raznim tragaocima sveta, ako nema mira, harmonije i jednosti izvan, čak, granica vrsta. Ključni aspekt bilo kog duhovnog puta je samorealizacija. Postoji mnogo puteva koje neko može da izabere da bi ovo dostigao, u skladu sa njemu ili njoj svojstvenom konstitucijom. Ko može da postavi to pitanje? Osoba ima slobodu da izabere svog gurua, čak iako stari spisi kažu da onaj učitelj koji dođe pred vas – taj je pravi, baš kao naši školski časovi, gde se učitelj pojavljivao u jednom razredu i pomagao nam da pređemo u sledeći razred. Ratovi moći unutar duhovnih krugova, besmisleni ego i neslaganja između duhovnih učitelja, izražena neslaganja između njihovih sledbenika, ili ukratko – nedostatak jedinstva, uništava samu strukturu godinama starih, proverenih principa sanatana darme, ili osnovnih pravila samog našeg postojanja.
Ime, slava, novac i moć utiču na ljudske umove. Pod maskom duhovnosti čine se zločini. Religije vode ratove, čak po cenu uništenja života. Sve dok jedini cilj ne postane uzdizanje svesti masa, sve dok se napori ne ujedine, sve dok se ne desi ujedinjenje svesti među duhovnim učiteljima, neće biti zaštite, nade ili kontinuiteta. Ako svi duhovni učitelji ostanu odvojeni, ceo put sanatana darme će propasti. Više nego ikad, u sadašnjim okolnostima važna je saglasnost da se zaštiti godinama stara tradicija tolerancije. Ubistvo ličnosti uvek iza sebe ima strategiju i motiv profita. Postoji ogroman određeni interes iza ubistva ličnosti. Ako bi ste pogledali u umove takozvane duhovne policije, videli biste mračne želje koje se kriju iza njihovih naizgled milosrdnih izraza. Postoji predodređeni plan po kome se deluje. Predodređeni plan nikada ne pogađa pravog sveca. Isus je pokazao svoju suštinu kroz krst, da je on iznad krsta i baš zato što je njegovo uverenje pogodilo savest i svest generacija, hrišćanstvo je rođeno. Ljudi se bude u vezi Ošoa više nego ikad pre, mnogo godina nakon njegove smrti. Čak ni savremenici nisu štedeli Širdi Sai Babu kada su ga okrivili za trudnoću Radakrišne Maji. Danas, hramovi Širdi Sai Babe se nalaze na svakom uglu sveta. Pokušaj ubistva ličnosti desio se prema skoro svakom aktuelnom svecu od strane njegovih savremenika i tu postoji nečiji ogroman interes. Ko se tu plaši – drugi sveci, druge religije, poslovni ljudi, redovni sledbenici koji dolaze sa očekivanjima ili političari te zemlje? Neko je zasigurno pogođen nadmoćnim prisustvom sveca. Neko ima koristi od ubistva ličnosti popularnog sveca. Istina uvek na kraju pobedi, čak iako istorija koja se prezentuje svetu nije uvek apsolutna istina. Obično je iscenirana ili predstavlja mišljenje onoga ko je bio svedok, ili je pobedio. To možda i nije konačna istina. To je obično verzija apsolutne istine. Ljudi obično nikada ne saznaju apsolutnu istinu. Pod izgovorom da je nešto istina, svako je nahranjen verzijom ili mišljenjima svetskih manipulatora, ili onih koji vladaju svetom – političara, medijskih magnata, drugih religijskih vođa, itd.
Istina nam se od strane prosvetljenih majstora daje na tanjiru, a društvo bira da ga razapne, samo zato što istina postaje bogohuljenje za ograničene uši, naviknute samo na relativne istine. Sa tako uništenim telom, svest koja je preživela počinje da se ispoljava bez prepreka i to mnogima otvara oči. O, Bože! Propustili smo priliku! Dobar čovek je umro. Hajde da napravimo religiju oko njega. Ovako mi gubimo majstore i tako nastaju religije.
Danas komercijala vlada svetom. Sve je na prodaju. Čak se i duhovnost prodaje u paketima, kroz seminare. To nije ono o čemu ovde želimo da razgovaramo. To nije ono što nas interesuje. Ova komercijalna mreža takođe je bračna zajednica između poslovnih ljudi, duhovnih ljudi i političara. To je sada potpuno druga priča. Ja čak ne želim to ni da komentarišem, jer u ovome nema ničeg duhovnog, osim imena ili arome. Kontrola, moć, novac, ili posedovanje su tu norma. To je potpuno zemaljska stvar. Možemo o tome da popričamo drugi put, ako je uopšte vredno da trošimo reči.
Upamtite još jednom, nema svetaca ili avatara koji su bili prihvaćeni u svoje vreme. Skoro svi su postali slavni nakon svoje smrti. Isus je bio čovek od krvi i mesa u jednom vremenskom periodu. Jeo je i spavao. Krišna i Rada su bili dvoje ljudi koji su postojali pre 5000 godina. Oni su takođe uzimali hranu, pili vodu, odlazili u toalet i spavali. Širdi Sai Baba, Alkalot Maharadž, Ramana Maharši, Svami Vivekananda, Buda, svi su bili sveci koji su u nekom periodu bili ljudi od krvi i mesa. Danas ih se s poštovanjem sećamo i duboko im se klanjamo. To je zato što su dodali vrednost našem životu. Mi cenimo njihovo vreme, kada oni dodaju vrednost našem životu. Ne uzimamo u obzir vreme koje su potrošili na sebe, čak ni za meditaciju. To nam nije važno. Vredno nam je samo ono što je neki svetac ili filozof dao svetu. Ali, setite se – nije zlato sve što sija. Na svetu ima mnogo prevaranata. Obično su to oni koji imaju stečeno znanje i liče na prošle majstore svojom pojavom, imenom i titulom. Možemo da ih ignorišemo. Oni nisu povezani sa izvorom. Istinski sveci su samo oni koji su prešli na drugu stranu i koji su povezani sa izvorom. Mi ovde govorimo samo o njima.
Oni koji su povezani sa izvorom, vode potpuno drugačiji način života. Mnogi će biti nepredvidivi do srži. To je zato što je njihov pokretački faktor darma, a ne karma. Amba i Ambalika su zatrudnele sa Vjasom, jer je vladarska loza pretila da se ugasi. S njim je zatrudnela i služavka, majka Vidure. Vidura je bio sin Vjase. Da se to dogodilo u današnje vreme, imali bismo na našim kanalima sate i sate rasprave, gde bi se kritikovao ili podržavao Ved Vjasa. Vjasa, Vasišta, Krišna, Buda, Isus, Ramana Maharši, Baba i svi drugi tačno su znali šta je trebalo da urade na Zemlji. Nikad nisu potrošili ni trenutak svog postojanja na beznačajne stvari i stvari koje bi ih zabavile. Sve su činili zarad višeg cilja.
Relativna istina vs. apsolutna istina
Između relativne istine i apsolutne istine se vodi rat. Relativna istina se zasniva na sposobnostima opažanja i sposobnostima akcije, koje dolaze iz okvira koji nazivamo telo.
Apsolutna istina je povezana sa energijom koja pokreće mehanizam zvani telo i sistem koji je spojen sa njim. Relativne istine su zasnovane na dokazanim metodama i modelima. Potvrđene realnosti i opažanja su one koje takođe mogu da se podvedu pod moralnost. Moralnost je reč koju ljudi koriste kada žele da zaštite sebe. Moral je relativan u našem društvu. Menja se sa smenom generacija, kroz vreme i prostor. Takođe, menja se u zavisnosti od religija i interpretacija. Dakle, moral je fleksibilan deo opreme. Obično se koristi za ostvarivanje preimućstva nad jednom osobom, ili grupom ljudi. Moral je osetljiv alat. Može da izazove haos.
Mistici kao što su Džon Baptist, Bagavan Nitjananda ili Sai Baba nikada ne brinu o ovom uobraženom moralu i uvek borave u apsolutnoj istini. Oni bi nastavljali svoj posao, bez obzira na to šta su drugi o njima mislili. Ovo je jasan znak oslobođenog sveca. Oni nemaju mišljenje o drugima, niti ih zanima mišljenje drugih ljudi. Svi su karmička bića. Mora biti uzdizanja i padova u svima. To je raznolikost postojanja.
Hajde da pogledamo u relativne istine koje pokreću naš život napred. (Dobro, upitno je da li napred, nazad, ili tapkamo u mestu). Pogledajmo drugu stranu relativne istine u kojoj uživamo svaki dan. Političar, rok zvezda, filmska zvezda ili bogataš menja žene i uzima droge, gomila novac i akumulira bogatstvo, a onda ceo sistem dolazi da ga spasi. Ako su uhapšeni, ili su u zatvoru zbog zločina kao što je krađa javnog novca, oni dobijaju posebne pogodnosti u zatvorima širom sveta. Njihovo bogatstvo kupiće im prestiž. Oni ponovo zadobijaju moć i pozicije. Postoje čak teroristi i diktatori koji su masakrirali ljude i odaje im se počast. (Na primer, Pol Pot iz Kambodže koji je ubio više od dva miliona dece, žena i muškaraca, umro je u dubokoj starosti. Čak i u poslednjem intervjuu za medije, on je rekao: „Učinio sam to za svoju zemlju“ i svet mu je oprostio!) Ljudi koji prave municiju i oružje koje uništava živote su dobro prihvaćeni od strane društva i čak se smatraju zaštitnicima i nenasilnima, dok se razapinje neko ko pokušava da čini dobro, ne razmišljajući o profitu i koristi. Eksperimenti lekovima vrše se na ljudima, zatvorenicima, žrtvama svake vrste u ime nauke i napretka.
Ljudska pohlepa je uništila više od polovine svetskih šuma. Većina prostora koji je tako nastao koristi se za intenzivnu poljoprivredu i stambena naselja. Kada su prirodna staništa uklonjena, mnoge vrste su iščezle. Mnoge vrste su na ivici istrebljenja. Sedam milijardi ljudi pojede 21 milijardu ptica i životinja svake godine. Polovina proizvedene pšenice koristi se za tov životinja za klanje. 12 funti pšenice (1 funta = 0,4536kg) može da proizvede 1 funtu mesa. Ako se 12 funti pšenice dâ jednoj porodici, ta porodica može da živi nedelju dana. Jedna funta mesa nije dovoljna za jednog čoveka u toku jednog dana. Na jednom jutru zemlje može da se proizvede 40 000 funti krompira, 50 000 funti paradajza i samo 250 funti mesa. Kakvo ogromno rasipanje raspoloživih resursa i okoline. Genetski modifikovana hrana uništava ljudsku vrstu. Prirodnost je izgubljena. Holokaust se dešava svakog minuta. Svakog dana širom sveta, milioni živih bića zarad hrane završe na klanju. U prosečnoj fabrici u razvijenoj zemlji, ubije se više od 100 krava za sat vremena. Upamtite, skoro sva živa bića imaju svesnost na nivou dvogodišnjeg deteta. Oni osećaju ljubav i strah. Oni osećaju bol zbog odvajanja. Oni imaju sposobnost da vole bezuslovno. Oni brinu za svoje potomstvo. Čovek ih zarobljava, muči i ubija za sebična zadovoljstva. Nadmoćnost rase, ako tako nešto uopšte postoji, treba da se izrazi kroz našu sposobnost da izrazimo nesebičnu ljubav i saosećanje, van vremenskih ograničenja. Naša sposobnost da izrazimo ljubaznost je ono što nas čini ljudima. Naša profinjenost u mislima, rečima i delima nas istinski kvalifikuje u ljude, a ne naša pohlepa i sebičnost. Ako možemo da štitimo i da se brinemo za druge živote, vredni smo toga da budemo smatrani ljudima. U suprotnom, gori smo od životinja, sa inteligencijom, ali bez osetljivosti, saosećanja, ljubaznosti ili mudrosti, a kamoli osvešćenosti.
Istorija je rekla „nikad više“, kada su milioni Jevreja pobijeni od strane Hitlerove vojske. Ipak, u istoriji je ponovo viđen isti oblik zločina i velike nepravde koji se desio u Kambodži pod Pot Polom, kada je on sistematski ubijao muškarce, žene i decu; zatim, u vreme masakra u Nankingu, kada je japanska vojska napravila logorsku vatru i spalila živu decu pred njihovim majkama. Takođe, tokom ubijanja bezbroj muškaraca i žena u Iraku, Egiptu, Siriji, Avganistanu, Jugoslaviji i mnogim drugim zemljama. Mi još uvek ubijamo na hiljade bića svakog trenutka. Da li se ubijanje bića koja pripadaju drugim vrstama smatra prirodnim, a ubijanje ljudi ubistvom? Steone krave se kolju i telad iz njihovih materica se baca u peći za spaljivanje. (Vidite moj blog u vezi okrutnosti prema životinjama). To nije kažnjivo zakonom ni u jednoj zemlji sveta. Gde je naš osećaj za pravdu? Gde je pravda? Kada prihvatamo tako bezobzirna dela surovosti, za čim možemo da plačemo? Zločin rađa zločin. Neosetljivost stvara revoluciju u društvu. Seksualno potiskivanje vodi u seksualnu anarhiju. Potiskivanje bilo čega na kraju dovede do anarhije. Ljudski um žudi za svime što mu se uskraćuje. Takva je priroda ljudskog uma. Svi ljudi koji hodaju Zemljom, treba da usmere svoju pažnju na stvari koje se tiču njih i generacija koje dolaze. Trebalo bi da se zabrinu u vezi sa situacijom u svetu danas. Treba da budu svesni destrukcije koja je već započela i propadanja koje se dešava svakog trenutka. Treba da znaju da ovaj svet svakog trenutka umire, da postaje sve više nenastanjiv. Mi sečemo same grane drveća na kojima sedimo. U poslednjih 100 godina, čovečanstvo je uništilo i razorilo Zemlju više nego ikad pre, od samog nastanka čovečanstva. Naročito u poslednjih 50 godina, a to je upravo naše vreme, čovek je istrošio resurse Zemlje više nego ikad ranije u istoriji čovečanstva. U ogromnoj meri sve uništavamo, potpuno, bez razlike. Na žalost, tehnološki razvoj povećava mogućnosti za uništenje. Zemlja je u poslednjih 100 godina iscrpljena do maksimuma. Moramo toga biti svesni. Moramo nešto da preduzmemo u vezi s tim.
Novac
Novac ima veliku važnost. Kako ja razumem, novac je jedno od ključnih pitanja protiv Ame u ovoj knjizi. Kako novac dolazi? Šta privlači novac? Odgovor je jednostavan. Visok nivo duhovnog rasta privlači bogatstvo. Kada se osoba pomeri iz osnovnog grubog postojanja ka suptilnijim aspektima sebe, on/ona privlači sve više onog grubljeg. U hindu sistemu, jasan znak ove istine je simbol Ananta Sajane. Ananta je beskonačnost, zmija koja je sklupčana kao postelja za Maha Višnua, zaštitnika svega na čemu se počiva. Maha Višnu leži u Joga Nidri, što je položaj samadhija, kada se vaša svest rasprostire svuda po univerzumu i sjedinjuje sa univerzalnom svešću; drugim rečima, kada ste postali izvor. U tom stanju nema pojedinačnog; postoji samo univerzalno i otuda sve što je deo univerzuma, deo je i vas. Vi ste univerzum. Nema pojedinačne karme. Postoji samo darma, istinita i nesebična dužnost koja treba da se izvrši. Lakšmi, žena Maha Višnua, sedi na njegovim nogama. Lakšmi predstavlja bogatstvo i napredak. Ukratko, kada osoba prigrli suptilnost, bogatstvo je pod njenim nogama, ili ona upravlja njime. U tom izobilju postoji čistota i zakonitost. Kada osoba kojoj su najvažnije materijalne stvari juri za materijalnim bogatstvom, ono joj izmiče i vrlo često je zaprljava. Ljudi čak prodaju svoju dušu da bi stekli bogatsvo i pate kroz mnoge živote. Suptilnost postojanja je ključ za bogatstvo. Suptilnost privlači materijalnu dobrobit spontano. Vremenom, osoba koja je već prigrlila suptilnost, možda čak nema ništa sa fizičkim bogatstvom. (Verujem da je Ama u tom stanju. Ona nema veze sa izobiljem. Izobilje joj dolazi spontano). Oni su već u stanju apsolutnog blaženstva – sat (suština kreacije ili suština vrhovnog), koje dolazi u kontakt sa čit (osnovna jedinica ili naša supstanca koja oseća i ima iskustvo odvajanja od sat-a). Ananda ili blaženstvo se dešava kada se sat sjedini sa čit, kada je ostvareno apsolutno blaženstvo jedinstva u svesti. U tom stanju, novac ili izobilje nemaju vrednost. Oni vam dolaze spontano, zbog jednostavne činjenica da suptilnost uvek privlači materijalno, ili čak izobilje.
Zato, kada ljudi govore da Ama nagomilava bogatstvo, moje mišljenje je da Ami ne treba bogatstvo. Ona ima dovoljno bogatstva u sebi. Pravo bogatstvo je ono koje nije vidljivo ljudskim očima. Bogatstvo duhovnog blaženstva. To bogatstvo ne može biti osvojeno. Ono mora da se zasluži kroz neprestano rastvaranje svega što blokira duhovni napredak pojedinca.
Bez obzira da li je Ama nagomilala materijalno bogatstvo ili ne, ona je očigledno istinski bogata iznutra. Ova energija, ovo bogatstvo vidljivi su svima, sve vreme. Ama nikada nije umorna. I ovo unutrašnje bogatstvo je bilo vidljivo u njenom pribranom odgovoru javnosti na skandal. Nema kajanja, nema zameranja, samo ljubav.
Emocije i seks
Industrijska hrana zagađuje telo i narušava zdravlje. Lažne emocije dovode do zaprljanja uma. Što više ovakvih informacija usvojimo, uskladištimo i energizujemo, one ozbiljnije utiču na našu svest. Neupućeni ljudi vode zaprljan život bez ikakvog znanja o nivoima zagađenja koje nose. Većina onoga što nosimo u našim umovima su neželjeni i beznačajni podaci ili smeće ovoga sveta.
Čulni organi mogu da vide samo ono što je površno. Oni ne mogu da vide treću dimenziju pojedinca. A jednostavnost dolazi sa suptilnošću. Suptilnost donosi jednostavnost. Oslobođenom svecu ne znači ništa što bi ovaj svet ikada mogao da mu pruži. Tada život postaje jednostavan, bez konflikata koje stvara um.
Članovi nekoliko političkih partija i religijske vođe razgovarali su o ovome na televiziji. Slušajući njihovu verbalnu dijareju, pomislio sam: „Onaj ko je bez greha, neka prvi baci kamen“. Ko ima pravo da upre prstom u Amu? Iskreno, kako ja osećam, ako se silovanje dogodilo u ašramu, važno je da se žrtva istog trenutka dovede pred lice zakonodavca, policije ili bar Ame. Prisilni seks nije prihvatljiv. Mada, mi nemamo pravo da osuđujemo dobrovoljni seks između dve odrasle osobe, koje uživaju u tome sa potpunom svešću i željom. Postoji velika razlika između ove dve stvari. Jedna je iskorišćavanje, zlostavljanje, itd, dok je druga stvar zadovoljenje. Svako biće koje hoda, puzi ili leti na ovoj planeti ograničeno je hranom i seksom. Niko to ne može da porekne. Hranom, da bi podržala telo, zato što je sačinjeno od elemenata. Hrana je dodatak koji podržava telo. Isto tako, seksualnost omogućava održanje vrsta. Ni jedna druga vrsta na Zemlji, osim čoveka, ne koristi seks i hranu za rekreaciju. Zbog toga, sva pravila i propisi koji se odnose na ova dva jedinstvena aspekta ljudskog postojanja važe samo za ljudska bića. Kada bi neko ko funkcioniše u društvenoj zajednici došao k meni i rekao: „Ja sam prevazišao svoju potrebu za hranom i nemam interesovanje za seks“, odmah bih pomislio: „Ili je bolestan, ili laže“. U duhovnosti, kada se čit sjedini sa sat-om i osoba postigne stanje samadhija, seksualnost i potreba za hranom se rastvaraju. To je stanje večnog blaženstva. Ne bi trebalo to da poredimo sa svakodnevnom egzistencijom prosečnog čoveka, običnog seksualnog bića. Stoga, priča o nedostatku seksualnosti je nešto što kod mene ne prolazi, kada se ljudi hvale otpuštanjem njihovih vezanosti. Često, postoje određeni ljudi koji skandalizuju druge ljude, jer ono što nisu mogli da postignu ispunjava ih gorčinom i izjeda ih ljubomora. Ne verujem da je Ama ograničena bilo čime od ova dva. Sati sedenja na jednom mestu, bez hrane, definitivno ukazuju na izmenjeno stanje svesti. Ko može da ostvari ovakav podvig ako nije prevazišao stanje uma? Ne mogu da prihvatim ideju da je Ama seksualno biće. Ona ima ljudsko telo. U slučaju da Ama jeste seksualno biće, onda nas se to ne tiče. Ona ima pravo na privatnost, kao bilo ko od nas. Kao državljanin Indije, ona ima pravo i izbor da vodi svoj život, u zakonskim okvirima države.
Još jednom, insistiram na tome da prisilan seks, silovanje i zlostavljanje treba da budu prijavljeni nadležnim organima i to onda kada se dogode, a ne 15 godina kasnije, putem knjige. To je velika kontrausluga aktuelnim svecima i sadhuima, jer ako je to istina, tokom 15 godina je mnogo ljudi moglo da bude povređeno. U tom smislu, molim vas takođe da upamtite da seksualna frustracija vodi u agresiju. Mnogi ljudi odabrali su put odricanja zbog doživljenih tragedija i nesigurnosti, a ne zbog istinske želje da se sjedine sa Bogom. Božja svest nije izbor. To je stanje. Ono se dešava kroz potpuno poništenje sebe. Ono ne može biti iznuđeno. Božje ostvarenje se dogodi. Potiskivanje, ugnjetavanje ili prikrivanje urođenih osobina nikada ne pomaže samoostvarenju, već naprotiv, ono osobu u potpunosti skreće sa njenog puta. Čak iako smo u prodavnici, ili ako nismo isposnici po redovnim normama, Božja svest može da se desi u bilo koje vreme, to je sigurno. Nije bitno da li ste porodičan čovek, da li imate seksualne odnose, ili ne. Dakle, ako se seksualnost potiskuje pod pritiskom odore ili samoodricanja, može da se desi agresija. Sve što se potiskuje, pre ili kasnije će da doživi erupciju. Stoga, ili postignite zadovoljenje, u pravo vreme i na pravi način, ili povećavajte svoju svesnost da bi ste prevazišli potrebe tela, povlačenjem čula sa objekta čulnosti. To je lakše ostvariti kada osoba izabere da ne dolazi u kontakt sa bilo kojim bićem ove vrste. Savršeno samoodricanje! Kada je svetac konstantno u interakciji sa raznim ljudima iz društva koji nose različite emocije, strahove, želje i opažanja, kao i seksualnost, vrlo je verovatno da će kontrola čula postati veliki problem. Zato, ukazujem da je u tom slučaju dobrovoljni seks u redu, jer je to izbor dve osobe. Prisilni seks je definitivno neprihvatljiv i treba ga osuditi. Još jednom, propustio sam da vidim zašto ovaj događaj nije objavljen ako i kada se dogodio. Zašto neko mora da čeka sve ove godine, kao što je slučaj sa autorom knjige, da objavi ovakva otkrića 15 godina nakon napuštanja Aminog ašrama? Tu bi mogla da postoji zavera. Mogao bi da postoji jak interes. Tako ja to vidim.
Moj lični osećaj je da svako biće koje živi na Zemlji zaslužuje da ima privatnost. Nije važno da li je to ptica, životinja ili ljudsko biće. Nije važno da li je on/ona svetac, poslovan čovek, slavna ličnost, javna ličnost ili neko od hiljadu drugih. Svako ima svoj lični sklop, karakter, potrebe i želje, pored osnovnih potreba kao što su hrana, spavanje, odlazak u toalet i seks. Verujem da bi trebalo da omogućimo privatnost svakom pojedincu. Zašto „lovimo“ slavne ličnosti? Zašto ne možemo da prihvatimo njihova učenja, umesto priča iz spavaće sobe? Priče o nečijem intimnom životu nikada ne uzdižu svest. One samo zagolicaju, a pre će biti – zagađuju nečiji unutrašnji prostor. A njihova učenja bi mogla da budu prilično uzvišena i pročišćavajuća. Molim vas, budite svesni svega ovoga. Nemojte emotivno da reagujete na skandale i na tuđa mišljenja. Samo osigurajte da ostanete objektivni u svim okolnostima. I nastavite da se pitate: „Da li uopšte imamo pravo da kritikujemo druge?“. Svakako, podignite svoj glas protiv nepravde i nasilja, ali samo na osnovu potvrđenog dokaza, ne zbog reči i mišljenja drugih ljudi. Mogli bismo duboko da se kajemo povodom ovoga u budućnosti.
Nedavno, neki ljudi su došli kod mene sa pitanjem šta mislim o Isusovom životu. Pitanja su glasila: „Da li je preživeo razapinjanje na krstu? Da li je ostatak života proveo u Indiji? Da li je imao dete sa Marijom Magdalenom?“. Moj odgovor je bio direktan i jednostavan: „Ne znam i ne tiče me se“. Isusov javni život se završio na krstu. Što se tiče sveta, tu se završava njegov fizički značaj. Ako je živeo nakon raspeća, to za nas nema vrednost, jer se njegov javni život završio na krstu. Isusova učenja su nastavila da žive kroz njegove sledbenike. To je ono značajno, što je ostavio iza sebe. Nas treba da zanima samo to. Tragaoci bi trebalo da se koncentrišu samo na učenja gurua u vezi njihovog ličnog rasta. Imamo Isusova učenja kroz propovedanje ili tumačenje njegovih učenika, onih koji su bili uz njega. Niko nije dalje propovedao priče o njegovom životu nakon raspeća. Treba da se držimo onog što je značajno za sveca. Ja posmatram život sa stanovišta efektivnih i neefektivnih godina. Efektivne godine su one u kojima je svetac dao doprinos ovom svetu pomoću onoga čime je raspolagao, a neefektivne godine (što se sveta tiče) su one koje je svetac potrošio na sebe. Dakle, ako se pridržavamo ovog uputstva, ostaćemo razboriti i čisti u svom unutrašnjem prostoru.
Štaviše, zašto bi me zanimalo da li je Isus imao seksualni odnos sa Marijom Magdalenom? Kako to pomaže našem duhovnom razvoju? Voleo bih da na stvari gledamo na ovaj način. Kao prvo, nije velika stvar ako je to bio seks zasnovan na obostranoj želji. Drugo, ako se dogodio, to je bilo zarad ispunjenja, jer neostvarene želje postaju gorivo za sledeći život. Stoga, bilo bi bolje da se to završi i otpusti u ovom životu. Dakle, pre nego što nekome sudimo, trebalo bi da ga dublje sagledamo. Treće, da li nam ova informacija pomaže danas na bilo koji način? Da li uopšte uzdiže našu svesnost? Ili samo pokušavamo da pronađemo opravdanja za naše sopstvene uvrnute želje ili nedostatke u karakteru? Zato, podstakao bih čitaoca da se spoji sa učenjem, a ne sa guruom. Koristite učenja za vaše sopstveno duhovno uzdizanje, a nemojte birati intelektualna poređenja i eventualne osude.
Da je Gospod Krišna živeo u današnjem vremenu, stvorio bi više skandala nego što ima Bagavad Gita. 🙂 Sama njegova veza sa Radom je dovoljna. Očigledno je Rada već bila udata kad je Krišna posećivao u Barsani, što je bilo nekoliko kilometara udaljeno od Vrindavana. Pod izgovorom da vodi krave na ispašu, išao je da vidi Radu. Barsana je bila kuća njenog muža. Danas, mi služimo Radi i Krišni. Mi slavimo njihovu romansu. Njegove zakonite žene, kao što su Rukmini i Satjabama, nisu slavljene toliko kao Rada. Ako to možemo da prihvatimo, zašto smo toliko fascinirani privatnim životom svete majke? Ja sam ubeđen da je sveta osoba duhovnog ranga kao što je Devi Ama, uveliko iznad svih potreba tela. To je očigledno. Ali, društvo voli skandale, naročito seksualne prirode. Zašto su seks – skandali toliko važni i zašto se tako dobro prodaju? Zato što su generacije čeznule za seksom i zbog lažnog morala. U svetu koji čezne za seksom, a kontroliše ga lažna moralnost, najbolji način za ubistvo ličnosti je seks – skandal. Mediji to vole, jer vulgarnosti obezbeđuju maksimalnu gledanost. Veoma bogati i veoma siromašni ljudi su imuni na sve to. Oni rade šta im se dopada i dopuštaju da vetrovi morala duvaju kako im je volja, sa njihovim novcem ili nestašicom istog. Nedostatak novca daje im slobodu, jer nemaju šta da izgube, kao što i posedovanje novca takođe daje slobodu, jer sa njim može da se kupi gotovo sve, uključujući poštovanje u društvu. Realno govoreći, to je gubljenje vremena. Kao što sam ranije rekao, agresija koja za neke postaje ugnjetavanje, treba da se kontroliše zakonom. Inače, trebalo bi definitivno da poštujemo privatnost svake osobe. Što više potiskujemo u sebe, agresivniji postajemo iznutra. To će nas još više udaljiti od mirnog postojanja.
Beskrajna i bezuslovna ljubav,
M
Prevod, lektura i obrada: Mohanđi tim
Originalni tekst je ovde.
