Svako ima potencijal za nju. Svako žudi za njom. Svako je dobije u nekom trenutku svog života. Ne može svako da je zadrži. Svako pati u nedostatku nje. Svakome nedostaje.
Ovo je priča o eleganciji.
Intelekt je potpuno povezan sa elegancijom. Elegancija se odražava kroz nečije misli, reči i dela. Biti elegantan je umetnost. To ne može biti uobraženost. Uobražena elegancija ne može da se održi, jer ona zavisi od situacije. Mnoge slavne ličnosti su žrtve uobražene elegancije. One često postaju krajnje razočarane, kada ne mogu da prevaziđu jaz između lažnog i stvarnog. One padaju u obmanu autodestrukcije, i čak u smrt. Svi ispadi koje ispoljavaju, obično su izrazi njihove duboke nesigurnosti. To su jasni znaci da nisu usklađeni sa sobom i svojim stečenim statusom. Društveni status može da se stekne, ali duhovni status ne. Duhovni status mora da se dogodi. Za njega moramo dorasti. On zahteva dobru osnovu. Duhovni status se dešava sa povećanjem svesnosti. On zahteva dublju svesnost o niti koja prolazi između društvenog statusa i svakodnevne aktivnosti čoveka, niti koja prolazi između čoveka i njegove misije. To je nit koja ujedinjuje sve činioce na mestu dogadjaja i koja drži na okupu perle životnih događaja i sâm život. Kada čovek prati tu nit, bivajući potpuno svestan, to će se kod njega odraziti kao zrelost, uzemljenost, ili čak kao elegancija.
Elegancija može da se neguje i zbog toga, intelekt treba da bude pod kontrolom sve vreme. Kad je intelekt pod kontrolom, tada nema preterivanja. Sve će biti umereno.
Elegancija se ne može dostići spolja. Mora da se dogodi iznutra, sa ispravnim stavom fleksibilnosti. Elegancija koja zavisi od situacije može se nazvati pretvaranjem, ili čak maskom. Elegancija kroz vreme i prostor zahteva staloženost i jasno razumevanje uloga koje se igraju u životu. Čak se može nazvati duhovnom i društvenom zrelošću. Elegancija ne dozvoljava da se žalimo na bilo šta. To je jasno razumevanje šta se dešava, zašto se dešava i kome se dešava. Svrha je jasna. Čak i da svrha nije jasna, nema opiranja događajima u životu. Postoji samo upravljanje svakodnevnim stvarima kako se pojavljuju, dok čvrsto upravljamo brodom staloženosti. Elegantno prihvatanje stvarnosti kakva jeste, čini čoveka neodoljivim.
Elegancija nema nikakve veze sa navikama. Ona ne zavisi od toga da li je čovek kockar, alkoholičar, ili ženskaroš. Ove karakteristike, ako nisu pod kontrolom, mogu da odvedu čoveka u pad, ali one ne pogađaju njegovu eleganciju, samu po sebi. Ako čoveka njegove slabosti ograničavaju, one će ga povući nadole. Ako je čovek društveno prilagođen, to obično ukazuje da je po svojoj prirodi fleksibilan. Elegancija ne znači kompromis i povinovanje svakom hiru društva. Elegancija je prihvatanje realnosti i život u skladu sa tom realnošću. Ne-konformista takođe može biti sasvim elegantan. Elegancija nema ništa sa društvenim moralom, iako biti društveno prihvaćen dosta pomaže u životu. Nekoga ko čini previše kompromisa da bi bio prihvaćen u društvu, ne možemo smatrati elegantnim.
Nikad ne treba podržavati bilo koju aktivnost, koja podstiče i održava slabost bilo koje vrste. Svaka navika se može smatrati slabošću. Svaka emocija se može smatrati slabošću. Ideje, znanje i razumevanje takođe mogu da vode u slabost. Operativni instrumenti kao što su um i intelekt, mogu da vode u slabost karaktera. Elegancija leži u nezavisnosti. Elegancija leži u postojanju unutrašnje slobode. Elegancija je kada smo u skladu sa životom. Elegancija nije stagniranje, bilo fizičko, mentalno, ili intelektualno.
Činioci koji vuku čoveka nadole prvenstveno su deo njegove konstitucije, kao što su stanje uma, misaoni procesi, strahovi i fobije, zavisnost od drugih ljudi i zavisnost od vremena, prostora i aktivnosti. Svaka zavisnost može da prouzokuje slabost.
Istina je nešto što ti dirne celo biće. Ona se odražava u umu. Elegancija je ustanoviti se u pravoj istini, izvan dualnosti. Ovo čoveka čini neustrašivim. Elegancija je neustrašivost. Čovek opstaje na Zemlji utemeljen u relativnim istinama. Ovo njegov um čini nestabilnim, a njegovo postojanje konfuznim. Kada se pomeri ka apsolutnoj istini, do same niti koja se odražava kroz perle koje je čine, čovek dostiže staloženost. Dostiže eleganciju.
Jednom kada čovek ovo dostigne, ništa ga više ne može povući nadole. Ništa ga više ne dotiče. Počeće da gleda na uspone i padove u životu savršeno staloženo. Lični rast koji je zasnovan na celovitom postojanju, kreira spontanu staloženost. Da bi se to dostiglo, neophodno je svedočenje. Svedočenje nečijih misli, reči i dela, bez emocija, vodi osobu ka tome da stekne moć nad njima. To nije moć koja zavisi od situacije. To je trajna moć. Ta moć može odvesti osobu izvan svetovnog postojanja, u apsolutno postojanje.
Elegancija postoji kroz sreću i tugu, vreme, prostor i situacije. To je trajno stanje. To je stanje u kome nema viška. To je savršenstvo u postojanju. Nikada ne poljulja um. Na to stanje nikad ne utiču ljudi, mesta ili događaji. Elegancija je trajno stanje. To je postojanje.
Kada ni dobri, ni loši događaji ne dotiču ličnost, kada ništa ne može nepovoljno da utiče na nju, kada je operativni nivo utemeljen u staloženosti, osoba je prevazišla svetovnu egzistenciju. Ona je sebe oslobodila.
Elegancija može biti svesno naučena, kada nas kroz svakodnevni život vodi intelekt, a ne emocije. Kada intelekt vlada, čovek ni za čim ne žali. Odsustvo krivice i kajanja pomaže da se elegancija održi. Kada vladaju emocije, otvara se prostor svim negativnim emocijama. To vodi u pad. Emocije samo kreiraju žaljenje i nezadovoljstvo. One nikad ne mogu dati potpuno ispunjenje.
Emocije vode u privremena zadovoljstva, koja se ne mogu smatrati potpunim ispunjenjem. Ispunjenje koje osoba iskusi pod okriljem emocija, obično je privremeno. Ono vodi od emocije do emocije, sa opadanjem nivoa zadovoljstva i na kraju, vodi u razočarenje.
Elegancija se dešava kako mudrost raste. Kako svesnost uvećava mudrost, sa njom dolazi i staloženost. To vodi ka eleganciji kao načinu života. Svi pravi majstori su dosledno ispoljavali vrhunsku eleganciju, iako su neki od njih vodili život fakira, ili prosjaka na ulici. Njihova elegancija je bila prepoznatljiva. Ako dobro proučite živote svetaca, videćete suštu eleganciju koju su ispoljavali izvan vremena i prostora, čak i kroz smrt. Odsustvo zavisnosti daje potpunu eleganciju.
Odakle potiče elegancija? Iz staloženosti. Staloženost dolazi iz svesnosti. Kada ste jasno svesni prolaznosti svojih misli, reči i dela, čak i svog postojanja na Zemlji, um se umiri. Um prestaje da skače sa jednog na drugo drvo želja. Um ostaje tih.
Manje želja vodi ka većoj staloženosti i ravnoteži u postojanju. To nikad ne umanjuje zadovoljstvo u životu; umesto toga, više ćete uživati u plodovima postojanja, bez mentalnih prepreka i očekivanja. To će pomoći da više uživamo u životu, zato što je manji pritisak za postizanjem zadovoljstva. Kada um prestane da tera čoveka na uživanje, više se radujemo onom što nam je dostupno. Inače, upoređivanja i odgovarajuće nezadovoljstvo koje tada nastaje, sprečavaju sva zadovoljstva samog postojanja.
Elegancija je privlačna. Ona prevazilazi lepotu, moć, novac, društveni položaj, ili status. Unutrašnja stabilnost koja se odražava kroz svrsishodan život, prouzrokuje neodoljivost. Elegantan čovek postaje neodoljiv za društvo. On postaje ikona. On ne mora ništa da dokazuje. Njegov način života postaje njegova poruka. On privlači ljude k sebi. Elegantna ličnost je veoma neodoljiva.
Elegancija izvire iz života kojim upravlja intelekt, a ne emocije.
Elegancija traži potpunu nesebičnost. Nesebičnost u mislima, rečima i delima čini čoveka elegantnim.
Eleganciji je potrebna staloženost kroz vreme i prostor.
Na eleganciju ne mogu da utiču ljudi, ličnosti, situacije, vreme i prostor.
Elegancija je iznad manira i nezrelih stanja drugih ljudi. Ništa ne može da pogodi elegantnu ličnost, ili njegovu trajnu eleganciju.
Elegancija nije u tome da se neko dotera, ili pravi važan. Ona je u tome da se sa životom nosimo elegantno sve vreme.
Elegancija kao stil života je umetnost i trajni izražaj kakav život može da bude.
Elegancija je unutrašnja stabilnost izvan promena u vremenu, prostoru, situacijama i ljudima.
Elegancija je sposobnost da proniknemo kroz situaciju, da vidimo nit koja se provlači kroz vreme, ljude, mesto i ličnosti; i ostaje netaknuta.
Elegancija je kada smo sretni, nezavisno od toga da li nam je neka osoba, situacija, neko jelo ili mesto dostupno, ili ne.
Elegancija leži u disciplini života, nedirnuta emocijama, vremenom, ljudima, ili prostorom.
Elegancija je potpuna objektivnost.
Elegancija je sposobnost da čovek zadrži svoje stanje potpuno stabilnim, uprkos svemu i svim uzburkanim emocijama u životu.
Elegancija leži u ubeđenju i sposobnosti da se ponašamo na odgovarajući način, bez obzira na sve.
Elegancija je kada ste svoji, bez obzira na vreme i prostor.
Elegancija je kada ste ljubazni, saosećajni i nenasilni, bez obzira na vreme i prostor.
Elegancija je kada ste elegantni . Šta se ljudima dopada kod muškarca ili žene? To nije njihova lepota. To je njihova elegancija. Lepota je prolazna. Menja se sa vremenom. Elegancija je trajna. Opstaje kroz vreme. Elegancija održava lepotu karaktera. Elegancija održava život staloženim. Elegancija održava veze van emocija. Elegancija vas čini boljima i čini vaš život potpunim i zadovoljavajućim. U eleganciji nema šta se sme, a šta se ne sme. Nije suština u tome šta radite, već kako to radite, to određuje eleganciju. To je vaš stav, koji je povezan sa svakom aktivnošću. Želim vam eleganciju.
S ljubavlju,
M
Prevod i uređivanje: Mohanđi tim
Originalni tekst je ovde
