Voljeni moji,
Budimo se i jurcamo svakog dana, da hvatamo korak sa životom. Dragoceni trenuci prolaze. Stres se nagomilava. Učimo da mrzimo više nego što se setimo da volimo. Krivimo druge za sopstvene gluposti i stvaramo beskrajne spiskove neprijatelja u svojim životima. Istina se često pogrešno shvata dok se poštuju maske. Nastavljamo da gradimo odnose sa maskama na licima i svaki put iznova se razočaramo kada se vremenom ispostavi da su maske bile lažne.
Probudimo se i spavamo u neznanju. Spavamo unutar svojih koncepata, strahova, fobija, reči i mišljenja. Budimo se svakog jutra, ali se nikada ne probudimo u životu. Naši problemi su nastali unutar nas a ne s drugima iako nam je zgodnije da krivimo druge. To je čisto neznanje. Gde grešimo? Možda je vreme da sebi postavite to pitanje. Šta je stvarno a šta lažno? Da li se uopšte lažno predstavljam? Šta je u meni stvarno? Ova pitanja vam mogu pomoći nadalje u životu.
Budimo se i jurimo za dostignućima, privlačnim obavezama i prividnim odgovornostima, koji su često stečeni iz neznanja a ne iz nasleđene neizbežnosti. To naročito važi za naše veze. Sve u životu je relativno. Sve je privremeno. Sve se menja. Naša relativna odgovornost treba definitivno da se zasniva na našem stvarnom kapacitetu a ne po tome kako je um postavio stvari, na osnovu spoljašnjih poređenja. (Obično sa drugima, od čega je stres veći). Možda će vam nekoliko misli o ovoj oblasti pomoći da usmerite svoj život koji je pred vama. Da li preterujem? Da li sam stvarno posesivan/-na kada su u pitanju ljudi, mesta, materijali? Da li radim ono što MORAM da radim ili ono što VOLIM da radim? (U tom kontekstu, bitno je uvek ono što MORATE da uradite a ne ono što volite da radite). Za čim jurim? Da li sam realan/-na? Da li sam samo emotivan/-na i dosađujem drugima? Da li samo osuđujem dok me se to u stvari uopšte ne tiče? Da li mi je glava bistra ili mi je um balzamovan emocijama? Da li moje očekivanje postaje višlje od Mont Everesta u pogledu odnosa u životu? Da li vezujem ljude očekivanjima? Jesam li slobodan/-na?
Probudimo se i ulazimo u prefabrikovane staje vlastitog postojanja. Prostor za kretanje nam je predodredio vlastiti um. Laktamo se za više prostora. Ali, svet je ogledalo. Daje vam samo ono što ste na početku izabrali. Onda naši umovi okrivljuju druge za manje prostora unutar sebe.
Neznanje! Nerazumevanje! Mi smo stvorili sopstvene staje. Mi smo stvorili sopstveno postojanje. Mi smo sebe stvorili.
Da li sam Slobodan/-na? To je pitanje za milijardu dolara. Dok ste ulazili u život, bili ste. Dok budete napuštali ovaj život, mogli biste da budete. Da li ste slobodni SADA? Zašto? Zašto niste? Ovo je pitanje ili provokacija za samoispitivanje. Ono je ujedno i veoma važno. Jedan savet koji bi mogao da pomogne predstojećim mislima – Ako je vaše postojanje relativno, ako su nivoi zavisnosti od spoljašnjih elemenata visoki, ako nemate apsolutno postojanje, onda NISTE SLOBODNI – bez obzira na to da li ste po vama duhovni ili ne!
Koliko vredi sreća?
Sreća je stanje uma. Ako sreća znači neugodnost drugima, ako nam sreća zavisi od imovine, materijala ili čak ljubavi drugih, da li možemo zaista da budemo srećni? Ako naša sreća podrazumeva mučenje ili smrt naših živih bića ili vrsta na Zemlji? Ako to podrazumeva da lišavamo druge nečega? Ako to podrazumeva sebične težnje? Ako to podrazumeva neznanje, posesivnost i kontrolisanje drugih radi sopstvenih zadovoljstava? Da li naša sreća obuhvata samo-mučenje, umom stvorenu izolaciju, okrivljavanje drugih i depresije? Da li ste oslobođeni SEBE? Koliko vredi Sreća? Čak i ako osvojimo nešto na Zemlji, koliko dugo možete to da zadržite? Da li je istinska sreća u DAVANJU bez uslova? Da li u stvari možemo da posedujemo bilo šta na Zemlji? Za čim onda jurimo sve vreme od rođenja do smrti? Šta nas u stvari čini srećnim? Da li su to naše osnovne i skrivene karakterne osobine kao što su pohlepa, sadizam, okrutnost, pesimizam, bezosećajnost i tako dalje? Da li je to ljubav i samilost i bogato srce?
Ne morate da mi odgovorite. Nego bolje razmislite o tome i sofisticirajte se. Za to je potrebna introspekcija, kontemplacija i pozitivna akcija. Vredelo bi ako možete da svesno ispitate sebe i osetite kako to funkcioniše u vašem vlastitom životu! Sebičnost, pohlepa, sumnjičavost, sumnje, nesigurnosti i mržnja nas smanjuju, smanjuju nam prostor delovanja, naš mir uma pa čak i dobar miran noćni san. Zagađuje nam unutrašnji prostor i izaziva bolesti. Na kraju nas učini nesrećnim.
Nešto za razmišljanje
Možda bi vredelo suprotstaviti se svakoj negativnoj misli pozitivnom delom. Kada se dogodi ljutnja, učinite dobro delo. Kada se dogodi mržnja, uključite se u kompulsivne akcije dobrote. Kada se dogode nesigurnosti, nahranite siromašne. Vodite računa o deci s ulica. Kada se u vašem unutrašnjem prostoru dogode sumnje i dilema, nahranite ptice i životinje, spasite i rehabilitujte ih od mesara i okrutnih vlasnika. Kada je bes nekontrolisan, svim bićem sve više se dajte u podržavanje pošumljavanja, sadite drveće, negujte ga i pomozite mu da raste. Kako bude raslo, tako će i vaše strpljenje rasti. Kompulsivne akcije dobrote imaju dalekosežne efekte.
Kada prepoznate grupu ljudi sa negativnim mislima, rečima i delima, kolektivno kupite prostor i osnujte svetilište za siromašne ljude, napuštene i spašene životinje i ptice. Hranite ih, lečite i negujte. Puštajte umirujuću, melodičnu muziku punu ljubavi životinjama, pticama, biljkama i slušajte je s njima. Osetite bezuslovne energije ptica, životinja, biljaka i prirode. Negujte pozitivnost. Setite se da mržnja vezuje a ljubav oslobađa. Možda ne razumemo konstituciju drugoga. Ni ne moramo da je razumemo. Ipak, ljubav sigurno može da bude premošćavanje između konstitucija. Ljubav je lek. Ljubav leči. Ljubav neguje. Ljubav štiti. Ljubav podmlađuje. Ljubav širi. Ljubav je sve što nam je potrebno.
Ja samo pokazujem objektivno ogledalo. Samo vam pokazujem znake pored puta. Vaš izbor i sloboda bilo da ih primetite bilo ignorišete se veoma poštuje.
Volim vas svakako.
M
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevod i obrada: Biljana Vozarević
