Glavna svrha mog postojanja je da ujedinim sve puteve

Glavna svrha mog postojanja je da ujedinim sve puteve

P: Kada se rastvori, čovek može da bude fleksibilan jer tada nema identiteta koji ga ograničavaju na određeno ponašanje, ili ljude okolo?
O: Tako je. Jer fleksibilnost se postiže kada si univerzalan. Zbog toga što budeš sve. Krutost se dešava kada upravlja ograničeni um. Kada ograničeni um upravlja, bićeš ovaj ograničeni um, ovo ograničeno telo, intelekt, sve ovo. To ograničava. To vas ukrućava. Ali ako ste povezani s izvorom, s univerzumom, uvek ste fleksibilni. Zato sam rekao, bilo da vam je nešto dostupno ili ne, nema veze.
Isto je i sa strahom. Ne možete imati strahove. Čega se plašite? Ako se plašite reakcije društva, ego vam je veoma jak.

P: Da li je istina to da jedan od najvećih strahova pored straha od smrti jeste strah od toga da ćemo biti napušteni, nevoljeni, naročito kod mladih?
O: Da. Mladi su stalno zabrinuti zbog ljubavne veze, i pokušavaju da nešto urade sa svojom vezom. Čim uspostave dobru vezu s Bogom, što je ISTINA UNUTAR NAS, onda su dobro. A ako je Bog izvan vas, još uvek imate problem. Zato što ste prisiljeni da se okrećete ka spolja. Prisiljeni ste da gledate izvan sebe. Kako gledate izvan sebe? Izvan sebe gledate čulima. A za čula, na primer za oči, da bi gledale ka spolja, treba vam um. Kada morate da koristite um i oči da bi gledali ka spolja, uvek ćete imati iskrivljenu sliku. Nejasan vid. Dakle vaša ideja o Bogu takođe postaje zamućena i nejasna. Dakle, ono što se dešava je to da ako s jasnim vidom gledate iskrivljenu sliku Boga s kojim pokušavate da se konektujete, onda imate problem. U isto vreme, kada tražite Boga unutar vas, te ne koristite čula da biste Boga prepoznali, kada ste duboko povezani s Bogom unutar vas, on je bez oblika, višedimenzionalan, trajan. Ne menja se.

P: Kao nešto izvan holograma?
O: Možeš koristiti reč koju hoćeš. Možeš koristiti bilo koju reč ili koncept. Koji god ti koncept odgovara, koristi ga, poniri u sebe. Neki ljudi koriste nit, uzmu nit, i nastoje da poniru u sebe pomoću niti. Neki naprave kavez i da bi ponirali u sebe. Koristite šta god vam srcu drago da biste ponirali u sebe. Ali u isto vreme, na kraju, morate sve da rastvorite. Kada se desi spoznaja, svim vizualizacijama je kraj. Do tada vizualizujte, tada je vizualizacija sredstvo. Ako ništa ne vizualizujete, nećete možda znati. Tako je to. Dakle, kada se povežete s tim Bogom, dovoljni ste tom Bogu, volite tog Boga, On je uvek vaš pratilac, On je uvek uz vas, ne vara vas. Ne podmeće vam. Ne pokušava da vas se otrese, ne uzima iz vas i ne ubacuje u vas. Neutralan je. Voli vas takvim kakvi ste… Ha? Onda vam je fino, zar ne? Ne morate da brinete oko toga: “Kako se danas ponašam?” Nije važno. Prihvaćen sam takav kakav sam. To je znatno mirnija situacija, zar ne? Sve spoljašnje veze su uslovljene. Ako danas niste srećni, oni možda neće biti srećni s vama.
P: Ponekad se osećam bliža Bogu ili šta god da je reč za TO, onda kada osećam da nema ničega. Nema ničega ni spolja, ni iznutra, ništa zbog čega bih se brinula, ničega zbog čega bih bila srećna. Prosto Ništa. Ali bih razloge za sve to mogla stvoriti?

O: Da. To ‘ponekad’ treba da pređe u ‘stalno’. Ponekad imaš taj osećaj, doživljaj unutrašnjeg Boga. Taj povremeni osećaj treba da postane uvek prisutan. Da bude konstantan… I, znaš, da bi dosegla Boga unutar sebe, potreban je mir uma. Ne možeš Ga dosegnuti kada um talasa, kada se um kreće. Ako hoćeš da postigneš mir uma, treba da budeš u stanju ‘ja jesam’ (čist bitak). To znači konstantno posmatranje bez aktivnosti. Bez osećaja rada. To je sasvim suprotno od lenjog nerada. Na primer, ako hoćeš da budeš lenja i ne radiš ništa. To je nešto drugo. Nego nastojiš da nađeš Boga unutar sebe putem mira, mira uma. To je ispunjenje. Shvataš li o čemu govorim?

P: Da 🙂
O: I čim nađeš Boga u tom miru, uvek ćeš imati taj mir. Čim znaš tehniku za dostizanje Boga, i sama ćeš ga dostići. Onda nema više potrebe za tehnikama, zar ne? Čim naučiš da voziš kola, možeš da voziš bilo koja kola. To tako treba da ide.